Instrukcija pov.br.912

 

POMOĆNIKA NAČELNIKA ŠTABA VRHOVNE KOMANDE KJV za 21. april 1946.

 

Međunarodna politička situacija odredila je kod Saveznika u odnosu na nas stav, a tome sledstveno i tretman, koji se ogleda u nedozvoljavanju javnih akcija, u sprečavanju veza između pojedinih delova vojske, u nepriznavanju stava vojske odnosno jednom rečju, u sprečavanju svake aktivnosti i svega onoga što bi moglo Sovjetskom Savezu i Titu dati moguđnost diplomatskih koraka kod naših zapadnih Saveznika radi nelojalnog ponašanja obzirom na priznato stanje u Titovoj Jugoslaviji.

Ovakav stav ogleda se u sledeđim merama:

– Svi bivši ratni zarobljenici, sve izbeglice i svi oni članovi vojske koji se nisu vratili u zemlju, imaju tretman Desplaced persons(raseljene osobe). Deo ratnih zarobljenika na amerikanskoj zoni Nemačke i Austrije ima tretman RAMP (savezničko osoblje na odmoru), što treba smatrati kao izraz razumevanja od strane dotičnog komandanta a ne kao definitivnu meru.

– Grupa koja je predala oružje po priključenju trupama engleske osme armije u Italiji smatra se SEP (predato neprijateljsko osoblje), dok oni koji su u dobrovoljnoj službi i redovima savezničkih vojska imaju tretman savezničkih vojnika.

Saveznici otežavaju i vezu između pojedinih naših grupa, što je ne samo politička, već donekle i obična policijska mera da bi se sprečile malverzacije. Saveznici nas više ne priznaju Kraljevskom Jugoslovenskom vojskom, ali dozvoljavaju da se organizujemo, s tim da naša aktivnost ne otežava njihov diplomatski položaj.

U političkom smislu Saveznici ne dozvoljavaju da se naši istaknuti političari, raseljeni po pojedinim prestonicama Evrope, prikupe na jednom mestu radi zajedničkog rada, ali dozvoljavaju ograničenu aktivnost pojedincima. Ovakav stav je verovatno stvoren iz istih razloga kao stav prema vojsci. Kod vojnih lica, međutim, kao i kod ostalih emigranata, bilo kao pojedinaca, bilo kao pojedinih grupa, u velikoj meri primeđuju se sledeđi nedostaci:

– U moralnom pogledu unose se bilo lični, bilo plemenski razlozi za neizvršavanje naređenja, za nepriznavanje ovlašđenih komandanata, za intrige svih vrsta, za pronošenje lažnih vesti i za rušenje autoriteta. Ovo ide tako daleko, da se tek prema sopstvenim koristima ili šteti priznaju ili ne priznaju komandanti, stvaraju grupacije, a opet iz raznih političkih ličnih ambicija.

– U materijalnom pogledu, obzirom na to da nemamo nikakvih regularnih prihoda, mnogi između nas otpočeli su da se bave crnom berzom. Ovo je razumljivo obzirom na naše materijalno stanje, ali ne i opravdano. Zločin je međutim, da se crna berza vodi u uniformi, sa službenim dokumentima, a što je najgore na ime prikupljanja priloga i sredstava za organizovanje i izdržavanje organizacije odnosno trupa van Otadžbine. U kriminal spadaju lešinari, koji ne u želji da omoguće svoj sopstveni minimum, već da u krvavo teškoj našoj situaciji obezbede celu budućnost, kako svoju, tako i svojih potomaka.

Jednovremeno Tito radi. Ma koliko bili sputani od strane Saveznika, ma koliko crnoberzijanci, samozvanci, uvređene veličine i kriminalni tipovi slabili naš stav, za Tita prestavljamo i dalje konstantnu opasnost, jer i u tako teškoj situaciji pola miliona Jugoslovena u emigraciji, vezano svojim protiv-Titovskim stavom, uvek je na raspoloženju za organizovanje jedne borbene i odlučne grupe. Tito dobro zna da bi u eventualnom sukobu emigracija bila nosilac glavnog udara protiv njega. Zato čini i činiće sve, da nas što više oslabi i proredi, a po mogućstvu i uništi. U našim redovima osećamo stalnu propagandu za povratak kući, svi naši razdori produbljavaju se, sve naše mane povećavaju se; razorni rad u našim redovima najbrižljivije se vodi. Na međunarodnom polju Tito pokušava, kako preko Saveta bezbednosti, tako preko UNRE, Odbora za izbeglice, pa čak i na Međunarodnom sudu u Nirnbergu da nas uništi ili barem oslabi. Do sada smo izgubili bezbroj puta tako nazvato državljanstvo i doživeli mnoge amnestije.

Čini nam čast da za našeg neprijatelja imamo istu vrednost kao i slavna Poljska armija, koja u ovom pogledu doživljava sličnu sudbinu.

A čemu mi težimo? Zadatak vojske danas jeste da pošto se organizuje, naoruža i spremi tako da, bilo u okviru novoga rata ili novih međunarodnih zapleta, bilo samostalno potpomogne naš narod u borbi za slobodu i demokratiju u duhu Atlantske povelje, a tako isto i Organizaciju Ujedinjenih naroda u sprovođenju principa Atlantske povelje u celom svetu.

Izvršenje ovog zadatka očekuje danas cela Jugoslavija. Oči svih naroda Jugoslavije uprte su u nas; spas se očekuje od nas. To je duh koji vodi našeg legendarnog Čiču, to je duh i smisao naređenja i uputstava koja nam on upućuje. Sa druge strane, u ovome smislu izdao je i izdaje proklamacije i naređenja i naš Vrhovni Komandant NJ. V. Kralj.

U odnosu na Saveznike današnji njihov stav mi ne možemo da promenimo, ali možemo našim stavom, disciplinom i redom na takvu promenu da utičemo. Međutim, u pogledu reda, discipline i ponašanja nas samih i u suzbijanju Titovog dejstva propagande i uticaja možemo da utičemo i možemo energičnim radom potpuno i da uspemo.

Ovo je naša sveta dužnost. Prema prednjem, a u cilju izvršenja dodeljenog mi zadatka i dužnosti, koja mi je poverena kao komandantu Kraljevske Jugoslovenske vojske van Otadžbine instrukcijom Načelnika Štaba Vrhovne Komande armijskog đenerala Draže Mihailovića, dostavljenom sa Ađ. br. 620 od 7. decembra 1945. godine, a u vezi datih mi ovlašćenja i naređenja i od strane Vrhovnog Komandanta NJ. V. Kralja izdajem sledeću.

S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU!

Đeneral Damjanović …