Pages Menu
Categories Menu

Posted on Nov 13, 2014 in AKTIVNOSTI |

Sa sahrane Milovana Miće Jovanovića

 

Sahrana Milovana Miće Jovanovića na Vojničkom Počasnom groblju Bilefeld-Zene!

 

 

Sa sahrane Milovana Miće Jovanovića

Sa sahrane Milovana Miće Jovanovića

Ožalošćena supruga Ruža

Ožalošćena supruga Ruža

Sa sahrane Milovana

Sa sahrane Milovana Miće Jovanovića

 

U utorak 11.novembra po novom/29. oktobra po starom kalendaru 2014 godine, u Crkvi Svetog Preobraženja Gospodnjeg u

Hrabra Ravnogorka Ruža posle mnogih ispraća i svog Miću

Hrabra Ravnogorka Ruža posle mnogih ispraća i svog Miću

Bekhofu, prota Dragan Vidojković iz Berlina je odslužio opelo počivšem veteranu Ravnogorskog Pokreta napojen Ravnogorskim-ebolskim duhom, do kraja odanom zakletvi Kralju i do poslednjeg dana sa statusom političkog emigranta, Milovanu Mići Jovanoviću. Opelu i sahrani na Počasnom vojničkom groblju Sene, pored njegove duboko ožalošćene supruge Ruže Jovanović, prisustvovali su u većem broju:prijatelji, poznanici i članovi UBKJV“DM“koji su ispratili svoga Miću, na putu iz ovog zemaljskog sveta u drugi svet, svet večnosti.

Milovanov Mićin ukras koji ga je krasio, je bila njegova plemita duša, koju mnogi pamte i pantiće po dobroti, smirenosti i hitrosti za pomoć bližnjima.

Veoma dirljiv govor održao je predsednik crkvene opštine Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Bekhofu Momčilo Bilić. Govor koji dostavljamo ovde, sadrži i kratak Mićin životopis.

Momčilo Bilić drži govor na opelu Milovana Miće Jovanovića

Momčilo Bilić drži govor na opelu Milovana Miće Jovanovića

 

“Tužni zbore, brate Mićo, odlaziš ostavljaš nas okupljene ovde u Crkvi Svetog Preobraženja Gopodnjeg.

U Crkvi desi dolazio svake nedelje i svakog sveca na Svetoj Liturgiji. Odlaziš tamo de moramo svi, pa i onaj ko se danas rodio mora tamo na onaj svet, de se večno živi. Opraštaš se od: tvoje ožalošćene supruge Ruže koju si voleo iznad svega, Ravnogorke i kurirke kod Dragoljuba Draže Mihailovća i tvoje lepotice kako si je zvao, od tvoga kuma nad kumovima Radenka koji je bio spreman i u po noći da dođe da pomogne da učini sve za tebe do zadnjeg dana. Rođaci iz Otadžbine ne dođoše da te isprate na tvom putu u večni život, kako su rekli nisu u mogućnosti. Tvoji prijatelji ovde u Bekofu, sestra Milica koja se brinuše oko tebe, onda kad ti je trebala bila je sa tobom.

Brat Mićo rodio se 08.07 1925 u selu Brežđe kod Mionice u Valjevskom srezu, od oca llije i majke Milice. Mića je bio najstarije dete u porodici gde je još imao tri brata i sestru.

Odlazi na školovanje u Valjevo gde završava gimnaziju a potom u Beograd u Kraljevsku Jugoslovensku Vojsku, gde ga zatiče rat. Daje zakletvu na vernost Kralju i odbrani Otadžbine, tu zakletvu je održao do kraja života.

Stupa u valjevski korpus pod komandom Neška Nedića sve do kraja rata. Izdajom saveznika i upadom Crvene armije povlači se zajedno sa K.J.V.za Italiju, de je vladala neizvesnost. Pitanje je bilo kuda? Povratak komunističkim zlikavcima, ili u logore Ćezano, Eboli a zatim u Munster lager Nemačka. Mića se opredeljuje za ostanak u emigraciji i ostaje u Nemačku. Posle prinudnih radova, 1950 godine zapošljava se u garnizonu britanske vojske MSO u Bilefeldu, gde dobiva zvanje kapetana i ostaje da radi sve do svoje penzije.

Godine 1958. upoznava kurirku Draže Mihailovića Ravnogorku Ružu Papić, stupaju u brak iste godine, i ostaju zajedno, sve do današnjeg dana.

Venac UBKJV"DM"

Venac UBKJV”DM”

Venac UBKJV"DM"

Venac UBKJV”DM”

Nas brat Mića bio je član Udruzenja Boraca Kraljevske Jugoslovenske Vojske “DM” za Nemačku od njegovog osnivanja, radio je mnogo za Udruženje: pisao je, družio se sa drugim u mnogim gradovima Nemačke, de je stekao velike prijatelje.

Prijatelje koji ga čekaju tamo de se večno živi de nema: agonije, mržnje, škrguta zuba tamo de vlada mir i spokoj, tamo gde te očekuju tvoji: roditelji, braća, sestra, rodaci, tvoji ratni drugovi koji se boriše zajedno sa tobom za Kralja i Otadžbinu, da im opričaš dešavanja u ovom svetu i o stanju u majci Srbiji za koju su oni položili živote.

Naš brat Mića nije umro od bolesti srca ili raka već od starosti a najviše od tuge, posmatrajući ovu našu Srpsku tragediju- nesreću koja je zadesila srpski narod. Mržnju, neslogu, ljubomoru, nepoštovanje i korupciju vlasti iznad svega nezadovoljstvo u Crkvama. Pored svih ovih stradanja Mića ostaje veran Bogu svojoj Crkvi i svom narodu.Uvek je govorio sa osmehom na licu i suzama u očima volja Božija.

Pomagao je svoju Crkvu u Nemačkoj i bio je redovan posetilac Crkve Svetog Preobraženja u Bekofu.

Ostao je do zadnjeg dana svog života veran četničkim idejama.

Verovao je u Svetu Trojicu i u srbsku trobojnicu.

Dragi naš brate Mićo u ime: tvoje voljene ožalošćene supruge Ruže, u ime tvoga kuma Joje, tvojih rođaka, u ime sveštenika oca Dragana u ime Udruženja Boraca Kraljevske Jugoslovenske Vojske “DM” za Nemačku , u ime moje porodice, u ime tvojih prijatelja, svih članova, crkvene opštine, opraštamo se ovde u Crkvi Svetog Preobraženja Gopodnjeg.

Neka je milostivom Bogu slava i hvala što te je oslobodio od ovog zemaljskog mučenja i primio u večni život. Od nas svih neka ti je večni mir i radost u carstvu Gospodnjem.Vječnaja ti pamjat dragi naš brate Mićo” .

 

Kratak govor hvale o Milovanu Mići Jovanoviću održao je i dugogodišnji prijatelj Hrama Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Bekhofu, evangelistički diakon Artur Herman.

Artur Herman govori na opelu

Artur Herman govori na opelu