Pages Menu
Categories Menu

Posted on Dec 29, 2017 in Uncategorized |

Sa sahrane Ruže Jovanović 28. decembra 2017. godine

Sa sahrane Ruže Jovanović 28. decembra 2017. godine

 

 

Sa sahrane Ruže Jovanović 28. decembra 2017. godine

Sa sahrane Ruže Jovanović 28. decembra 2017. godine

 

Sa sahrane Ruže Jovanović 28. decembra 2017. godine

Sa sahrane Ruže Jovanović 28. decembra 2017. godine

Sa sahrane Ruže Jovanović 28. decembra 2017. godine

Sa sahrane Ruže Jovanović 28. decembra 2017. godine

Sa sahrane Ruže Jovanović 28. decembra 2017. godine

Sa sahrane Ruže Jovanović 28. decembra 2017. godine

 

 

 

Spomenik na Počasnom vojničkom groblju Seenefriedhof

Spomenik na Počasnom vojničkom groblju Seenefriedhof

Ispratili smo u miru našu sestru Ružu do njenog mesta pokoja, poslednjeg mesta na Počasnom vojničkom groblju koje je nju čekalo. Nema više nijednog mesta na tom groblju a nema ni jednog više veterana u UBKJV“DM“ za Nemačku, njenim odlaskom životna knjiga Kraljevskih Vojnika veterana u Udruženju je zatvorena u kojoj kao da piše :“ Sad otpuštaš u miru sluge svoje Gospode“!

 

 

 

 

Oproštajni govor-razgovor sa našom sestrom Ružom u ime sviju nas, poverili smo, Momčilu Biliću, koji je najduže poznavao setru Ružu, od nas koji smo danas ovde okupljeni, predsedniku Crkvene Opštine koji je na toj funkciji zamenio sestra Ružu kad je pozne godine sprečiše da obavlja tu dužnost, i blagajniku UBKJV“DM“ za Nemačku.

Poslednji govor-razgovor sa sestom Ružom.

Draga naša sestra Ružo !

Tako sam te zvao od onog dana kad sam te upoznao godine 1971. u Crkvi Svetog Oca Nikolaja u Bilefeldu i to će da ostane u meni, sećanje na tebe tvoj lik tvoje ideale put istine koji si mi pokazala.

Sestra Ruža rođena 22. jula 1922. godine u Subotici od oca Nešovana i majke Jelice, upokojila se je 21. decembra 2017. godine između 07. i 09 časova, u domu za intezivnu negu “Johanesštift” Bielefeld, mirno je zaspala i predala svoju plemenitu dušu Gospodu i sad odlazi kod svojih najmilijih koji su pre nje otišli.

Danas su se skupili svi koji su mogli da dođu, ovde u Hram “Sv. Preobraženja” da te isprate iz ovoga sveta. Oni koji su tebe poštovali kao čoveka, a i oni koju su ti se divili i poštovali kao dostojnog nosioca amaneta tvog i našeg „Čiče“ đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića.

Svako ko je iskren, ne može a da ne prizna da, u takvoj istrajnosti i pored svih preživljenih životnih teškoća, može neko da opstane. Nisu te badava tvoji saborci nazivali „ naša heroina“. O tvom životnom trnovitom putu, rado i ponosno si pričala svakom koji te je o tome pitao. Bila si na svim vodećim funkcijama, kako crkvenim tako i društvenim što nije lako, jer je kod nekih to izazivalo divljenje a kod nekih bes i zavist. Izbegla si nebrojeno zamki, kako u ratu tako i posle rata, pomoć si imala od Boga i Njegove nebeske vojske u kojoj su mnogi iz tvoga vekovnog srpskog roda. Osim straha Gospodnjeg kojeg si Ti kao verna duša imala, brigu ti je zadavao i zaborav. Brinula si se da ćemo te zaboraviti i da tvoja borba, koja je bila tvoj život, može da bude uzaludna, jer malo iskrenih poštovaoca lika i dela đenerala Draže danas ima.

U ovom kratkom ispraćajnom razgovoru sa Tobom mi ne možemo da ti ispričamo sve što si ti nama o tvom životu sa ponosom pričala i šta si nam značila, predugo bi to trajalo, ali navešćemo nekoliko detalja.

Sestra Ružo, mislimo i verujemo da si ti bila izabrana od Boga za sudbinu koja te je pratila. Kada te je tvoj otac, koji je preživeo zloglasni logor Mauthausen po povratku u Otadžbinu od komunista zverski ubijen da mu se ni grob ne zna, kao devojku u najboljim godinama odveo kod čika Draže da se upoznate, tvoj sudbinski put je uzeo svoj tok. U ratu si više puta ranjavana i te rane su ti smetale, ali su te do kraja držale budnu opomenjujući te ko si ti i kojim putem treba da ideš. Mrzela si, nepravdu laž i lopovluk ma ko njih upražnjavao, tako da si se zbog tih zlih dela i sa crkvenim vlastodršcima zamerila, jer oni koji su posle tebe došli ne iz istih pobuda i razloga kao ti, želeli su da zbog nerantibilnosti novčanog doprinosa, zatvore mesto sećanja na Tvoj i Tvojih saboraca životni put.

Ruža u kolu sa Nj.K.V.Kraljem Petrom II Bilefed 1964.

Ruža u kolu sa Nj.K.V.Kraljem Petrom II Bilefed 1964.

Poštovao te NJ.V.Kralj Petar Drugi, tvoj komandant đeneral Dragoljub Mihailović, njegov zamenik i opunomoćnik đeneral Miodrag Damjanović komandant Kraljevske Jugoslovenske Vojske van Otadžbine i osnivač UBKJV“DM“ čija si Ti predsednica do zadnjeg časa bila, javne ličnosti iz Nemačke i šire i mnogobrojna mlađa i starija braća i sestre u veri i ideologiji koju si ti oličavala. Gospod Bog te nije nikad ostavio samu, pa ti je na tvom putu poslao tvog supruga Milovana-Miću, koji je na tebe pazio kao na zenicu svoga oka i kojeg si Ti nedavno ispratilai a koji će te sada dočekati. Kada ti je telesna snaga oslabila, podršku, pored drugih najviše ti je verno i dugo pružao tvoj „kum“ Joja.

Sigurno, da u jednom tako dugom vremenu kod nas grešnih ljudi ima svega: prepirki, radosti, tuge, ljubavi pa ne izostaju ni zavist i mržnja. Zato, sad kad se završio tvoj zemaljski put, na ovom opelu, te svi koji se ponekad ogrešiše prema tebi mole za opraštaj a tako isto i oni o kojima si se Ti ogrešla opraštaju ti. Tvojim odlaskom, odlazi živa istiorija Srpstva, srpske ljudskosti i čovekoljublja. Davala si i pružala ruku svakom bez obzira na boju kože i veroispovesti, neki su tu ruku prihvatili i zahvalili joj, ali neki je odbaciše i slomiše. Sada ti mi dajemo poslednji poljubac u čelo i u tvoju pruženu ruku i Boga molimo da ti da pokoj duši u Njegovom rajskom naselju.

Umoljen sam od Udruženja Boraca KJV„DM“ i svih simpatizera tvojih širom sveta, svih članova naše Crkvene Opštine, sveštenika o. Dragana i onih kojima si mnogo značila, da ti kažem: S Bogom mila sestra Ružo i večna ti pamjat, sa uobičajnim pozdravom, sa kojim smo se uvek kad smo se sreli pozdravljali: Ravna Gora pobediti mora..

Autobiografiju Ruže Jovanović rođene Papić možete pročitati OVDE