Pages Menu
Categories Menu

Posted on May 21, 2015 in Uncategorized |

UBKJV”DM” obeležilo Ravnogorski ustanak

 

UBKJV"DM" obeležilo Ravnogorski ustanak Obeležje Ravnogorskog ustanka Bilefeld 2015.godine

Obeležje Ravnogorskog ustanka Bilefeld 2015.godine

 

17. maja po novom /4. maja po starom kalendaru, Udruženje Boraca Kraljevske Jugoslovenske Vojske Dragoljub Mihailović Zemaljska Uprava za Nemačku, kao i svake godine, svečano je obeležilo Ravnogorski ustanak podignut 8. maja 1941.godine na Ravnoj Gori, protiv svakog okuputara svoje Otadžbine- Kraljevine.

UBKJV"DM" obeležilo Ravnogorski ustanak Obeležje Ravnogorskog ustanka Bilefeld 2015.godine

Obeležje Ravnogorskog ustanka Bilefeld 2015.godine

Posle Svete Liturgije, kao i uvek za svečani domaćinski ručak pored vrednih

UBKJV"DM" obeležilo Ravnogorski ustanak Brat kuvar Toma na obeležju Ravnogorskog ustanka Bilefeld 2015.godine

Brat kuvar Toma na obeležju Ravnogorskog ustanka Bilefeld 2015.godine

domaćica, pobrinuo se i naš nezamenjivi brat Toma.

Govor o značaju: Ravnogorskog ustanka našeg neumrlog đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića, svih Ravnogoraca, Kraljevine i našeg udruženja, održala je naš predsednik Ravnogorka još uvek duhom bodra Ruža Jovanović i predsednik crkvene opštine „Svetog Preobraženja Gospodnjeg“i blagajnik UBKJV“DM“ Momčilo Bilić.

U tim govorima izražena je važnost Kraljevine i žrtva koju su naš „Čiča“ sa svim saborcima-Ravnogorcima za Kraljevinu dali.

Naš predsednik sestra Ruža Jovanović je o skorašnjem događaju rehabilitacije đenerala Dragoljuba Mihailovića rekla:

UBKJV"DM" obeležilo Ravnogorski ustanak Ruža Jovanović na obeležju Ravnogorskog ustanka Bilefeld 2015. godine

Ruža Jovanović na obeležju Ravnogorskog ustanka Bilefeld 2015. godine

“Radujem se za napaćeni narod Srbije da polako saznaje Istinu koja je toliko godina bila od njih sakrivana. Ali to ne sme da ostane samo na papiru, već treba da se nastavi borba za živi, sve narodni preobražaj. Bez povratka Kraljevine, izjednačavanjem sa onima koji su srušili Kraljevinu, za koju smo mi žrtvovali sve, ne mogu da budem saglasna. Jer, jedni su se borili za svoga Kralja i Kraljevinu  a drugi protiv njega i nje“.

Naš brat Momčilo Bilić, je održao govor o Ravnogorskom Pokretu i ustanku, u kojem kratko sažeo sve ono što treba svako da zna. Naveo je značaj i vezu Ravnogorskog ustanka sa  prethodnim bojištima.

Govor je započeo pozdravom: sveštenika Dragana Vidojkovića iz Berlina, predsednika udruženja Ruže Jovanović, članova UBKJV“DM“ i svih prisutnih poštovaoca lika i dela đenerala Dragoljuba Mihailovića i svih njegovih Ravnogoraca.

UBKJV"DM" obeležilo Ravnogorski ustanak Momčilo Bilić govori na obeležju Ravnogorskog ustanka Bilefeld 2015. godine

Momčilo Bilić govori na obeležju Ravnogorskog ustanka Bilefeld 2015. godine

“ Ne možemo a da se ne setimo Kolubare, Cera, mučenika Albanske golgote i ostalih bojišta, ove stote godine od njihovih besmrtnih dela, a da junake sa Ravne Gore ne pomenemo i ne slavimo. Oni su nit koja nas spaja sa cerskim junacima. Oni behu uzor, i po njihovim svetlim primerima, odrastaše živeše i umreše đeneral Dragoljub Draža Mihailović sa svojim Ravnogorskim rodoljubima.

Ko se odriče svih sa Ravne Gore, odriče se i onih sa Cera i Kolubare. Svi oni živeli su po jednom principu, za njih nepomerljivom Kraljevinom.

Ravna Gora je još jedna u nizu simbola večne borbe našeg naroda za slobodu i očuvanje vekovne tradicije. Ona je još jedan spomenik u mnoštvu onih kojima je prekrivena cela Srbija.

Nikada ne sme da se zaborave velika dela komandanta KJV Dragoljuba Draže Mihailovića i njegovih Ravnogoraca Četnika i rodoljuba, koji su zapalili plamen Trećeg srbskog ustanka na Ravnoj Gori, i preneli ga po celoj Kraljevini Jugoslaviji.

Kapitulaciju ne priznajem! Ta reč ne postoji u srpskom vojničkom rečniku. Braneći time slavu i čast svoga NJ.V.Kralja Petra II, svoga naroda i svoje Otadžbine, izabrao je put stradanja i slave, da bi pred naše predke, naš đeneral sa svojim saborcima otišao podignute glave“.

O rehabilitaciji đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića je rekao: „Nadam se da će rehabilitacija đenerala Draže doprineti da, oni koji su bili pritisnuti: pretnjom, strahom, neodlučnošću sad kao slobodniji od svega tog, zajedno sa nama u većem broju, nastave borbu do konačne pobede koja glasi:“ Ravna Gora pobediti mora”.

Govor je završio zahvalnicom svim prisutnima, na poverenju da govorio o takvim velikim događajima i likovima.

Još postojaća politička emigracija UBKJV”DM”, pozdravlja i zalaže se za ispravljanje svake nepravde. Ali ne priznaje i neće priznati nikakvo izjednačavanje pravde sa nepravdom.

Čitajući ovakve izjave  NJ.S.Patrijarha Srpskog g. Irineja u medijima, povodom rehabilitacije đenerala Dragoljuba Mihailovića:

” Patrijarh srpski Irinej izjavio je da bi želeo da epilog rehabilitacije komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Mihailovića bude ujedno i pomirenje srpskog naroda i da više ne bude ideoloških podela na partizane i četnike.

„Vreme je da istoriju prepustimo istoričarima, a da srpski narod prestane da se deli samo na osnovu toga ko je nekad kojim putem pošao”, kazao je patrijarh Irinej.( Politika)

Ne mogu a da nas ovakve izjave nepokrenu na razmišljanje.

Sve vreme u prošlosti  zvanična vlast SPC je imala izvesnu saradnju sa državom pa sa tim i sa vlastodržcima posleratnog režima.

Ti koji nisu imali nikakav kontakt sa državom i režimom, osim onih u kazamatima i znanim i ne znanim grobovima, bili su u emigraciji, sa svojim Vrhovnim komandantom NJ.V. Kraljem Petrom II, koji su za državu bili neprijatelji a za zvaničnu Crkvu „raskolnici“.

Ukoliko se ne bi težilo izjednačavanju, jedni bi morali da budu pravi: JVvO – emigracija sa  NJ.V. Kraljem Petrom II ili oni koji su se do sad smatrali kao jedini pravedni borci. Ukoliko bi se za jedino prave, priznala JVvO – emigracija sa NJ.V. Kraljem Petrom II,  tada bi, zvanična državna i crkvena vlast, kao naslednici predhodne zvaničnosti,  trebali da priznaju svoju grešku iz prošlosti.

Izjednačavanjem, bez priznanja sopstvene greške, je samoopravdanje i vešto prikrivanje sopstvene greške, što nevodi dobru, buduće zajednice o kojoj govori patrijarh. Pokajanje je jedini put spasenja i pomirenja jedne rastavljene  zajednice.

Pogrešno je stavljati akcenat na golu reč borba. Borbu kao borbu niko ne osporava. Ali protiv koga i za koga je vođena borba je za nas od velikog značaja.

Možda  je pravednije da se na principima prave demokratije zameni uloga emigracije? Da, sad oni kojima ne odgovara povratak izgubljene pravde, zamene mesto u emigraciji, umesto izjednačavanja.