Светосавски Конгрес у селу Ба – опширније

 

Самом Конгресу који је имао да се одржи у селу Ба, претходило је формирање у Београду једног илегалног одбора од по два члана из свих политичких странака које су раније сачињавалe Удружену опозицију, који је за свог председника био изабрао др. Живка Топаловића. Након претреса свих питања рада, дошло је до састанка делегације тог одбора у селу Ораовици на планини Медведнику са Дражом, у којој су били поред др. Живка Топаловића и др.Владимир Бјелајчић, Бранислав Ивковић и др. Александар Поповић-Шаца.Политичка организација узела је назив:”Југословенска демократска народна задедница”.

Основе програма који је требао да усвоји Конгрес у селу Ба биле су:

одржање државног јединства Југославије, федералистичко уређење земље, на основама: политичке, социјалне и економске демократије и правде, верност Савезницима и тражење њихове лојалности према Краљевини Југославији и њеној законитој влади,тражење посредовања Савезника за споразум оба покрета отпора и позвати Комунистичку партију Југославије на политичку сарадњу, тражити како на терену тако и у иностранству додир са њеним преставницима и прихваћање плебисцита у погледу облика владавине. Од Драже је се тражило да пред Конгресом изјави: да војска под његовом командом не тежи никаквој диктатури, и да неће бити никакве колективне одмазде, већ за злочине почињене за време рата изабрано Народно преставништво ће законима ликвидирати личне одговорности.

Уочи самог Конгреса састао је се Припремни одбор у соби учитеља школе у селу Ба. Потребне припреме за осигурање самог Конгреса извршио је са својим одредом Звонко Вучковић. Само село Ба се налази на југоисточним падинама планине Сувобор у подножју Рајца.Простор је осигуравало две хиљаде бораца Качарског и Таковског среза, а резерве су биле на Руднику и око Ваљева, Пожеге и Чачка.

Конгрес је отворен на Савин-дан 27.јануара 1944. године у школи сеоској, која је била окићена државним и савезничким заставама.

У средини је био председнички сто, изнад њега икона Св.Саве, а на столу свећа са водицом и крстом. Око десет часова пре подне три су свештеника отпочела водоосвећење у присуству 274 делегата из сви крајева земље, на челу са Дражом и Врховном командом. Дража је као министар војске, моранарице и ваздухопловства био и преставник Краљевске владе. После водосвећења јеромонах Јован Рапајић из манастира Љубостиње одржао је Светосавску беседу. По завршеном Богослужењу Дража је са Врховном командом напустио просторију, и Конгрес је отпочео рад говором др. Живка Топаловића који је предложио да се пошаљу поздравни телеграми Великим Савезницима, а затим де изабрана делегација која је имала да позове Дражу да у име Краљевске владе узме учешће на самом Конгресу.

Дража је ушао у конгресну просторију поздрављен дугим аплаузом, и одржао је следећи говор:

Захваљујем вам на позиву драга браћо. Сматрам за дужност, и као човек, и као одговорни руковалац данашње борбе за право на живот нашег троименог народа, да се поклоним палим борцима и невиним жртвама у овој борби.

Мислим да ћу бити тумач и ваших жеља ако са овог историског скупа будем изјавио, да ће породице палих жртава вазда бити предмет нашег старања и залагања за њихову будућност.

У име Краљевске владе и Југословенске војске поздрављам вас као преставнике организација демократског народа Југославије и желим вам срећан рад на овом великом народном и државном послу.

Наш бројем мали, али духовно велики народ, који је кроз целу своју историју увек био као и данас предмет дивљења целог света у борби за свој опстанак, натерао је жилавом борбом и своје непријатеље да га поштују.

Прелазећи преко историјата и узрока привременог губитка државе, и у прошлом и у овом наметнутом му рату, опомињем свет на чињеницу: да је наш народ излазио из сваке оружане борбе као победилац, јер је живео и умирао за слободу.

У овом рату противници и нападачи измислили су ново оруђе. Они живе у заблуди, да ће моћи клеветама против водећих људи таквог народа и обманама неупућеног света, постићи оно што бруталном силом оружја не могу.

Као војник који по рођењу и особинама припада оваквом слободарском и јуначком народу, нисам хтео нити сам могао да напустим свога Краља и своју Отаџбину.

Ја сам се заклео да ћу за Краља и Отаџбину живот дати. Ја сам своју заклетву испунио.

И био сам сигуран да ни народ коме припадам, неће се никад помирити са ропским животом.

Југословенска војска под мојим вођством, и ја лично, били смо и доживотно остајемо верни и одани Врховном команданту Њ.В.Краљу Петру II.

Ми, војска и ја лично, верни смо сада и бићемо верни и убудуће уставном и законском поретку Југославије, као што смо били и бићемо доживотни браниоци њене територијалне неприкосновености.

Ми војска, и ја лично, сматрамо да је искључиво право слободног и на демократским начелима изабраног Народног преставништва да уставним путем изврши организацију државе.

Најенергичније и са гнушањем одбијам тендециозне гласове, ма са које стране долазили о колективној одмазди ма према коме.

Питање поступка са ратним злочинцима решено је на међусавезничким конференцијама чије одлуке обавезују и нас. А наши закони довољна су гарантија за све и свакога да ће правда бити задовољена. Према томе, невини не могу страдати, јер ће уживати заштиту, како моју лично, тако и наше војске. Никакве произвољне поступке код – преласка у редовно стање, војска и ја нећемо толерирати.

Надам се, да сам на овај начин одговорио жељама и расположењу нашег народа, који ви данас на овом великом народном Конгресу у импозантном броју престављате.

Живео југословенски демократски народ!

Живела Краљевина Југославија!

После Драже узео је реч др.Живко Топаловић који је у име демократских странака одао признање Дражи додавши да све демократке странке желе да помогну Равногорски покрет који је народни и демократски. Ређали су се даљи говорници и донешена је резолуција која је у пуном тексту следећа:

Преставници Равногорског покрета: преставници и припадници свих демократских странака Југославије: Радикалне, Демократске, Српскеземљорадничке, Социјалистичке, Републиканске, Југословенске националне, које су у редовним и нередовним приликама на свим изборима добијале поверење огромне већине народа(изузев Хрватске сељачке странке, са чијим је легалним преставницима засада додир онемогућен насиљем окупатора):као и преставници свих великих народних неполитичких, културних, спортских, витешких, социјалних и других организација које такође окупљају огромну већину народа, нарочито омладину:

На великом народном Конгресу одржаном у дане 25.,26.,27.и 28. јануара 1944. године у слободним југословенским планинама – а по саслушању изјаве преставника југословенске Краљевске владе Министра војног, морнарице и ваздухопловства и Команданта Југословенске војске у Отаџбини, армиског генерала Драже Михаиловића – као и по саслушању реферата др.Стевана Мољевића, адвоката из Бања Луке, члана Централног националног комитета и реферата др. Живка Топаловића, новинара из Београда, шефа Социјал демократске странке Југославије, инжињера Владимира Предавца из Дугог Села код Загреба, Антона Крејчиа, из Марибора, бившег Народног посланика Југословенске националне странке и пуномоћника осталих странака у Словенији, Мустафе Мулалића,  бившег Народног посланика и публицисте из Лијевна, Владимира Јојића, директора гимназије и бившег Народног посланика Демократске странке из Андријевице, као и изјава преставника неполитичких скупина, доносе следећу:

РЕЗОЛУЦИЈУ

1. 27.марта 1941.године Југославија је својим ставом и својим уласком у рат створила преокрет и увелико пореметила планове непријатеља. Уз огромне жртве, народ Југославиjе допринео је свој удео општој народној ствари и олакшао положај и Велике Британије и Совјетском Савезу. И ако побеђена од огромно надмоћног непријатеља, југословенска војска се окупила око првог покретача народног отпора генерала Драже Михаиловића и давала отпор непријатељу, везујући његове знатне снаге на Балкану. Захваљујући томе, југословенски отпор је и данас у пуном обиму организован.

Конгрес са одушевљењем и нарочитим признањем поздравља југословенску народну војску, која се, под командом генерала Драже Михаиловића, организовала у Отаџбини. Ова права народна војска, под командом народних старешина и под стручним вођством народних официра, јесте истинити бранитељ народних слобода и залога државне будућности свих Југословена.

2. Конгрес поздравља и подвлачи изјаву Команданта Југословенске војске у Отаџбини генерала Михаиловића: да он и војска под његовом командом јесу и остају верни свом Врховном заповеднику Њ.В.Краљу Петру II и уставном и законитом поретку Југославије, као и да ће поштовати искључиво право слободног и на демократски начин изабраног Народног преставништва да уставним путем врши организацију државе.

Ово тим пре, што је наш народ за демократију давао своје жртве, извојевао себи демократију и у њој живео онда, када су неки од оних, који сада хоће да га уче демократији, живели у најцрњем ропству. И само кроз демократију Србија је била способна за велике напоре које је имала да издржи у великим ослободилачким ратовима 1912-1918.г. Наш народ је, доследан себи и својој демократској прошлости, 27.марта 1941 прекинуо лажну игру са двадесето годишњом демократијом и, по цену најскупљих жртава, стављајући у питање у своју државу и свој народни опстанак придружио се Великим Демократијама Запада у борби за слободу и равноправност свих народа, и малих као и великих, против нацизма и фашизма и свих врста диктатура.

Исто тако Конгрес поздравља изјаву генерала Михаиловића: да су лажни сви гласови да ће Југословенска војска вршити колективну одмазду, јер да Југославија има своје позитивне законе, по којима ће сви кривци одговарати за ратне злочине, и да ће они који нису криви имати законску заштиту.

Конгрес сматра да су овом изјавом оповргнути сви лажни гласови о недемократским и диктаторским тежњама генерала Михаиловића и његове војске, као и лажни гласови да ће бити вршена колективна одмазда или ма какви произвољни и незаконити поступци приликом преласка у редовно стање.

3. Конгрес истиче као историски важну и судбоносну чињеницу за будућност Срба, Хрвата и Словенаца: да они у овом најкритичнијем тренутку свога живота, судбински повежу све своје снаге и у истини сложно и братски учине отпор непријатељу подједнако као и свима насртајима на њихову слободу и независност који могу доћи ма са које стране.

У том смислу Конгрес са радошћу и одобравањем прима изјави присутних преставника и припадника демократских странака: да су се оне вољно потчиниле народној дисциплини; да су се, све до обнове државе и нормализовању прилика  у њој, одрекле сваке посебне партиске и политичке делатности, и да заједно са припадницима Равногорског покрета чине Југословенску демократску народну заједницу и усвајају њен програм.

Конгрес са радошћу и одобравањем поздравља изјаву великих политичких, националних, социјалних, уметничких и осталих скупина и удружења, женских и мушких, који се такође саглашавају са овом општом народном акцијом.

Конгрес овлашћуде Организациони одбор да, у договору са преставницима свих именованих група, прошири Централни национални комитет, који постаје народно вођство и помагач Краљевске владе и државне оружане силе, у извршењу њихових задатака на ослобођењу народа и обнову државе.

4. Конгрес поставља следећи општенародни програм:

а/ Да се у целини обнови Југословенска Држава и прошири на територије на којима живе Срби, Хрвати, Словенци, а да се као минимално тражење будућој Југославији одреде границе према тражењу  југословенске делегације на конференцији мира после Првог Светског рата.

б/ Југославија треба да буде уређена као федеративна држава, у облику уставне и парламентарне наследне монархије, са народном династијом Карађорђевића и Краљем Петром II на челу.

в/ Конгрес сматра да је солидност будуће Југославије условљена стварањем, на демократски начин, једне српске јединице у државној заједници, која би на демократским основама окупила цео српски народ, на његовој територији. Исто начело треба да важи и за Хрвате и Словенце.

г/ У свима федеративним јединицама заједничке државе има се народу дати могућност за задовољење посебних покрајинских: економских, културних, социјалних и других интереса и потреба кроз широке народне самоуправе.

Разграничење између Срба и Хрвата извршено без легитимних преставника српског народа, као и сва друга фактичка стања створена пред рат или у рату, под притиском насиља и диктатом окупатора, не признају се.

д/ Конгрес изражава жељу да се још у току стварања овакве државне организације обезбеде предуслови за корените реформе: привредне, социјалне и општекултурне, које дух времена намеће и које буду одговарале потребама народа српског, хрватског и словеначког, са циљем да се основна начела демократије проведу не само на политичком, него и на привредном, социјалном и опште културном пољу.

ђ/ Држављани Југославије уживаће сва она политичка права и слободе које ће гарантовати њихов одлучујући утицај на пословање државе и самоуправних тела. Сваком Југословену биће обезбеђен културни успон и сигурност од свих врста незгода у животу.

5. Конгрес констатује да jе Краљ Петар II народни Краљ по Уставу и законима Југославије, и да је Он по њима обавезан на вршење свих краљевских дужности, те сматра да нико, ни у земљи ни на страни, нема права да га од ових дужности разрешава или на њихово вршење утиче; да чак ни Он сам неможе да напусти вршење ових дужности, нарочито дужности Врховног команданта војске, и нарочито данас када је земља у рату; све дотле док га слободно изабрано Народно преставништво легалним путем од вршења ових дужности не би ослободило.

Стога Конгрес најодлучније протествује против познатих одлука усташко-комунистичке мањине, која, у тежњи да наметне своје превратничке идеје и оствари политику свршеног чина, чини безуспешан покушај узурпирања народних права и прејудицирања народне воље .

6. Конгрес најодлучније осуђује акцију Комунистичке странке Југославије, која се одвојила од опште народне заједнице, створила своју партиску војску и чини напоре, да рушењем државног уставног поретка дограби и узурпира власт и заведа своју диктатуру у Југославији. Комунистичка странка је ишчезавајућа мањина, и њене покушаје политичке и социјалне револуције, одлучно осуђује и одбија огромна већина народа у Југославији. Партизанско војно вођство је својом војном нестручношћу и безобзирношћу према народним жртвама, у великој мери допринело упропашћењу масе нашег народа, нарочито његове омладине..

Комунистичка акција која изазива грађански рат, слаби отпорну снагу народа против окупатора. Комунистичка странка Југославије,  да би попунила своје редове, на једној страни врши насилну мобилизацију народа, угроженог и од окупатора и од Усташа, а на другој прима у своје редове ратне злочинце и ослобођава их кривичне одговорности за почињене злочине. Она тиме вређа све оне светле жртве што, незаштићено већ близу три године, страдају једне од окупатора, а друге од њихових слугу, највише Усташа.

Конгрес осуђује покушај комунистичког Већа да једностраним одлукама присвоји себи право да мења уставни поредак Југославије. Те одлуке су без икакве вредности, и Влада Рибар – Броз – Пијаде није никаква народна влада, већ једнострана творевина Комунистичке странке Југославије.

Конгрес позива Комунистичку странку Југославије да обустави своју штетну разбијачку акцију на војном и политичком пољу и да се , као све остале народне скупине, потчини у ослободилачком рату општој народној дисциплини. Сви социјални и политички преображаји у нашој држави имају се спроводити после обнове државе, демократским методама и законским средствима.

Конгрес жали што су, услед недовољне обавештености о нашим стварним приликама, неки од наших Савезника придали незаслужен значај посебној комунистичкој акцији, и изражава наду да ће ова погрешка бити исправљена у општем интересу југословенске и опште савезничке ствари, у толико пре што ова акција све више постаје и усташка, и бива подржавана од немачких сателита и ратних криваца у овом рату.

7. Конгрес изражава пуно поверење народа Југославије: да ће Удружени народи под вођством Великих Савезника: Америке, Велике Британије и Совјетског Савеза, добити овај Светски рат, у који је Југославија ступила још у априлу 1941.године, ради борбе за слободу и демократију. Целокупан народ Југославије остаће им веран и бориће се са њима заједно до победе демократије над нацизмом, фашизмом и свим врстама тираније и диктатуре.

Конгрес сматра Атланску повељу као идејну основу борбе за начела народне и социјалне правде свих народа и свих друштвених слојева.

Конгрес очекује да ће сви Савезници остати доследни овим начелима, уговорима о савезу и датим обећањима, да ће поштовати нашу народну част и поступати према нашој народној држави и њеним легалним преставницима, као са равноправним савезницима.

Здружени овим тежњама, народни преставници позивају сав народ да се окупи у ову Југословенску демократску народну заједницу и помогне Југословенску војску у борби за обнову Југославије и победу светске демократије.

Одломци из књиге

М.Вуковић-Бирчанин

Генерал Драгољуб-Дража Михаиловић