Svetosavski Kongres u selu Ba – opširnije

 

Samom Kongresu koji je imao da se održi u selu Ba, prethodilo je formiranje u Beogradu jednog ilegalnog odbora od po dva člana iz svih političkih stranaka koje su ranije sačinjavale Udruženu opoziciju, koji je za svog predsednika bio izabrao dr. Živka Topalovića. Nakon pretresa svih pitanja rada, došlo je do sastanka delegacije tog odbora u selu Oraovici na planini Medvedniku sa Dražom, u kojoj su bili pored dr. Živka Topalovića i dr.Vladimir Bjelajčić, Branislav Ivković i dr. Aleksandar Popović-Šaca. Politička organizacija uzela je naziv:”Jugoslovenska demokratska narodna zadednica”.

Osnove programa koji je trebao da usvoji Kongres u selu Ba bile su:

održanje državnog jedinstva Jugoslavije, federalističko uređenje zemlje, na osnovama: političke, socijalne i ekonomske demokratije i pravde, vernost Saveznicima i traženje njihove lojalnosti prema Kraljevini Jugoslaviji i njenoj zakonitoj vladi, traženje posredovanja Saveznika za sporazum oba pokreta otpora i pozvati Komunističku partiju Jugoslavije na političku saradnju, tražiti kako na terenu tako i u inostranstvu dodir sa njenim prestavnicima i prihvaćanje plebiscita u pogledu oblika vladavine. Od Draže je se tražilo da pred Kongresom izjavi: da vojska pod njegovom komandom ne teži nikakvoj diktaturi, i da neće biti nikakve kolektivne odmazde, već za zločine počinjene za vreme rata izabrano Narodno prestavništvo će zakonima likvidirati lične odgovornosti.

Uoči samog Kongresa sastao je se Pripremni odbor u sobi učitelja škole u selu Ba. Potrebne pripreme za osiguranje samog Kongresa izvršio je sa svojim odredom Zvonko Vučković.

Samo selo Ba se nalazi na jugoistočnim padinama planine Suvobor u podnožju Rajca.

Prostor je osiguravalo dve hiljade boraca Kačarskog i Takovskog sreza, a rezerve su bile na Rudniku i oko Valjeva, Požege i Čačka.

Kongres je otvoren na Savin-dan 27.januara 1944. godine u školi seoskoj, koja je bila okićena državnim i savezničkim zastavama. U sredini je bio predsednički sto, iznad njega ikona Sv.Save, a na stolu sveća sa vodicom i krstom. Oko deset časova pre podne tri su sveštenika otpočela vodoosvećenje u prisustvu 274 delegata iz svi krajeva zemlje, na čelu sa Dražom i Vrhovnom komandom. Draža je kao ministar vojske, moranarice i vazduhoplovstva bio i prestavnik Kraljevske vlade. Posle vodosvećenja jeromonah Jovan Rapajić iz manastira Ljubostinje održao je Svetosavsku besedu.

Po završenom Bogosluženju Draža je sa Vrhovnom komandom napustio prostoriju, i Kongres je otpočeo rad govorom dr. Živka Topalovića koji je predložio da se pošalju pozdravni telegrami Velikim Saveznicima, a zatim de izabrana delegacija koja je imala da pozove Dražu da u ime Kraljevske vlade uzme učešće na samom Kongresu.

Draža je ušao u kongresnu prostoriju pozdravljen dugim aplauzom, i održao je sledeći govor:

Zahvaljujem vam na pozivu draga braćo.

Smatram za dužnost, i kao čovek, i kao odgovorni rukovalac današnje borbe za pravo na život našeg troimenog naroda, da se poklonim palim borcima i nevinim žrtvama u ovoj borbi. Mislim da ću biti tumač i vaših želja ako sa ovog istoriskog skupa budem izjavio, da će porodice palih žrtava vazda biti predmet našeg staranja i zalaganja za njihovu budućnost. U ime Kraljevske vlade i Jugoslovenske vojske pozdravljam vas kao prestavnike organizacija demokratskog naroda Jugoslavije i želim vam srećan rad na ovom velikom narodnom i državnom poslu.

Naš brojem mali, ali duhovno veliki narod, koji je kroz celu svoju istoriju uvek bio kao i danas predmet divljenja celog sveta u borbi za svoj opstanak, naterao je žilavom borbom i svoje neprijatelje da ga poštuju. Prelazeći preko istorijata i uzroka privremenog gubitka države, i u prošlom i u ovom nametnutom mu ratu, opominjem svet na činjenicu:

da je naš narod izlazio iz svake oružane borbe kao pobedilac, jer je živeo i umirao za slobodu. U ovom ratu protivnici i napadači izmislili su novo oruđe. Oni žive u zabludi, da će moći klevetama protiv vodećih ljudi takvog naroda i obmanama neupućenog sveta, postići ono što brutalnom silom oružja ne mogu.

Kao vojnik koji po rođenju i osobinama pripada ovakvom slobodarskom i junačkom narodu, nisam hteo niti sam mogao da napustim svoga Kralja i svoju Otadžbinu. Ja sam se zakleo da ću za Kralja i Otadžbinu život dati. Ja sam svoju zakletvu ispunio.

I bio sam siguran da ni narod kome pripadam, neće se nikad pomiriti sa ropskim životom. Jugoslovenska vojska pod mojim vođstvom, i ja lično, bili smo i doživotno ostajemo verni i odani Vrhovnom komandantu NJ.V.Kralju Petru II. Mi, vojska i ja lično, verni smo sada i bićemo verni i ubuduće ustavnom i zakonskom poretku Jugoslavije, kao što smo bili i bićemo doživotni branioci njene teritorijalne neprikosnovenosti. Mi vojska, i ja lično, smatramo da je isključivo pravo slobodnog i na demokratskim načelima izabranog Narodnog prestavništva da ustavnim putem izvrši organizaciju države.

Najenergičnije i sa gnušanjem odbijam tendeciozne glasove, ma sa koje strane dolazili o kolektivnoj odmazdi ma prema kome. Pitanje postupka sa ratnim zločincima rešeno je na međusavezničkim konferencijama čije odluke obavezuju i nas. A naši zakoni dovoljna su garantija za sve i svakoga da će pravda biti zadovoljena. Prema tome, nevini ne mogu stradati, jer će uživati zaštitu, kako moju lično, tako i naše vojske. Nikakve proizvoljne postupke kod – prelaska u redovno stanje, vojska i ja nećemo tolerirati.

Nadam se, da sam na ovaj način odgovorio željama i raspoloženju našeg naroda, koji vi danas na ovom velikom narodnom Kongresu u impozantnom broju prestavljate.

Živeo jugoslovenski demokratski narod!

Živela Kraljevina Jugoslavija!

Posle Draže uzeo je reč dr.Živko Topalović koji je u ime demokratskih stranaka odao priznanje Draži dodavši da sve demokratke stranke žele da pomognu Ravnogorski pokret koji je narodni i demokratski.

Ređali su se dalji govornici i donešena je rezolucija koja je u punom tekstu sledeća:

Prestavnici Ravnogorskog pokreta: prestavnici i pripadnici svih demokratskih stranaka Jugoslavije: Radikalne, Demokratske, Srpskezemljoradničke, Socijalističke, Republikanske, Jugoslovenske nacionalne, koje su u redovnim i neredovnim prilikama na svim izborima dobijale poverenje ogromne većine naroda(izuzev Hrvatske seljačke stranke, sa čijim je legalnim prestavnicima zasada dodir onemogućen nasiljem okupatora):kao i prestavnici svih velikih narodnih nepolitičkih, kulturnih, sportskih, viteških, socijalnih i drugih organizacija koje takođe okupljaju ogromnu većinu naroda, naročito omladinu:

Na velikom narodnom Kongresu održanom u dane 25.,26.,27.i 28. januara 1944. godine u slobodnim jugoslovenskim planinama – a po saslušanju izjave prestavnika jugoslovenske Kraljevske vlade Ministra vojnog, mornarice i vazduhoplovstva i Komandanta Jugoslovenske vojske u Otadžbini, armiskog generala Draže Mihailovića – kao i po saslušanju referata dr.Stevana Moljevića, advokata iz Banja Luke, člana Centralnog nacionalnog komiteta i referata dr. Živka Topalovića, novinara iz Beograda, šefa Socijal demokratske stranke Jugoslavije, inžinjera Vladimira Predavca iz Dugog Sela kod Zagreba, Antona Krejčia, iz Maribora, bivšeg Narodnog poslanika Jugoslovenske nacionalne stranke i punomoćnika ostalih stranaka u Sloveniji, Mustafe Mulalića, bivšeg Narodnog poslanika i publiciste iz Lijevna, Vladimira Jojića, direktora gimnazije i bivšeg Narodnog poslanika Demokratske stranke iz Andrijevice, kao i izjava prestavnika nepolitičkih skupina, donose sledeću:

REZOLUCIJU

1. 27.marta 1941.godine Jugoslavija je svojim stavom i svojim ulaskom u rat stvorila preokret i uveliko poremetila planove neprijatelja. Uz ogromne žrtve, narod Jugoslavije doprineo je svoj udeo opštoj narodnoj stvari i olakšao položaj i Velike Britanije i Sovjetskom Savezu. I ako pobeđena od ogromno nadmoćnog neprijatelja, jugoslovenska vojska se okupila oko prvog pokretača narodnog otpora generala Draže Mihailovića i davala otpor neprijatelju, vezujući njegove znatne snage na Balkanu. Zahvaljujući tome, jugoslovenski otpor je i danas u punom obimu organizovan. Kongres sa oduševljenjem i naročitim priznanjem pozdravlja jugoslovensku narodnu vojsku, koja se, pod komandom generala Draže Mihailovića, organizovala u Otadžbini. Ova prava narodna vojska, pod komandom narodnih starešina i pod stručnim vođstvom narodnih oficira, jeste istiniti branitelj narodnih sloboda i zaloga državne budućnosti svih Jugoslovena.

2. Kongres pozdravlja i podvlači izjavu Komandanta Jugoslovenske vojske u Otadžbini generala Mihailovića: da on i vojska pod njegovom komandom jesu i ostaju verni svom Vrhovnom zapovedniku NJ.V.Kralju Petru II i ustavnom i zakonitom poretku Jugoslavije, kao i da će poštovati isključivo pravo slobodnog i na demokratski način izabranog Narodnog prestavništva da ustavnim putem vrši organizaciju države. Ovo tim pre, što je naš narod za demokratiju davao svoje žrtve, izvojevao sebi demokratiju i u njoj živeo onda, kada su neki od onih, koji sada hoće da ga uče demokratiji, živeli u najcrnjem ropstvu. I samo kroz demokratiju Srbija je bila sposobna za velike napore koje je imala da izdrži u velikim oslobodilačkim ratovima 1912-1918.g. Naš narod je, dosledan sebi i svojoj demokratskoj prošlosti, 27.marta 1941 prekinuo lažnu igru sa dvadeseto godišnjom demokratijom i, po cenu najskupljih žrtava, stavljajući u pitanje u svoju državu i svoj narodni opstanak pridružio se Velikim Demokratijama Zapada u borbi za slobodu i ravnopravnost svih naroda, i malih kao i velikih, protiv nacizma i fašizma i svih vrsta diktatura.

Isto tako Kongres pozdravlja izjavu generala Mihailovića: da su lažni svi glasovi da će Jugoslovenska vojska vršiti kolektivnu odmazdu, jer da Jugoslavija ima svoje pozitivne zakone, po kojima će svi krivci odgovarati za ratne zločine, i da će oni koji nisu krivi imati zakonsku zaštitu. Kongres smatra da su ovom izjavom opovrgnuti svi lažni glasovi o nedemokratskim i diktatorskim težnjama generala Mihailovića i njegove vojske, kao i lažni glasovi da će biti vršena kolektivna odmazda ili ma kakvi proizvoljni i nezakoniti postupci prilikom prelaska u redovno stanje.

3. Kongres ističe kao istoriski važnu i sudbonosnu činjenicu za budućnost Srba, Hrvata i Slovenaca: da oni u ovom najkritičnijem trenutku svoga života, sudbinski povežu sve svoje snage i u istini složno i bratski učine otpor neprijatelju podjednako kao i svima nasrtajima na njihovu slobodu i nezavisnost koji mogu doći ma sa koje strane.

U tom smislu Kongres sa radošću i odobravanjem prima izjavi prisutnih prestavnika i pripadnika demokratskih stranaka: da su se one voljno potčinile narodnoj disciplini; da su se, sve do obnove države i normalizovanju prilika u njoj, odrekle svake posebne partiske i političke delatnosti, i da zajedno sa pripadnicima Ravnogorskog pokreta čine Jugoslovensku demokratsku narodnu zajednicu i usvajaju njen program.

Kongres sa radošću i odobravanjem pozdravlja izjavu velikih političkih, nacionalnih, socijalnih, umetničkih i ostalih skupina i udruženja, ženskih i muških, koji se takođe saglašavaju sa ovom opštom narodnom akcijom.

Kongres ovlašćuje Organizacioni odbor da, u dogovoru sa prestavnicima svih imenovanih grupa, proširi Centralni nacionalni komitet, koji postaje narodno vođstvo i pomagač Kraljevske vlade i državne oružane sile, u izvršenju njihovih zadataka na oslobođenju naroda i obnovu države.

4. Kongres postavlja sledeći opštenarodni program:

a/ Da se u celini obnovi Jugoslovenska Država i proširi na teritorije na kojima žive Srbi, Hrvati, Slovenci, a da se kao minimalno traženje budućoj Jugoslaviji odrede granice prema traženju jugoslovenske delegacije na konferenciji mira posle Prvog Svetskog rata.

b/ Jugoslavija treba da bude uređena kao federativna država, u obliku ustavne i parlamentarne nasledne monarhije, sa narodnom dinastijom Karađorđevića i Kraljem Petrom II na čelu.

v/ Kongres smatra da je solidnost buduće Jugoslavije uslovljena stvaranjem, na demokratski način, jedne srpske jedinice u državnoj zajednici, koja bi na demokratskim osnovama okupila ceo srpski narod, na njegovoj teritoriji. Isto načelo treba da važi i za Hrvate i Slovence.

g/ U svima federativnim jedinicama zajedničke države ima se narodu dati mogućnost za zadovoljenje posebnih pokrajinskih: ekonomskih, kulturnih, socijalnih i drugih interesa i potreba kroz široke narodne samouprave. Razgraničenje između Srba i Hrvata izvršeno bez legitimnih prestavnika srpskog naroda, kao i sva druga faktička stanja stvorena pred rat ili u ratu, pod pritiskom nasilja i diktatom okupatora, ne priznaju se.

d/ Kongres izražava želju da se još u toku stvaranja ovakve državne organizacije obezbede preduslovi za korenite reforme: privredne, socijalne i opštekulturne, koje duh vremena nameće i koje budu odgovarale potrebama naroda srpskog, hrvatskog i slovenačkog, sa ciljem da se osnovna načela demokratije provedu ne samo na političkom, nego i na privrednom, socijalnom i opšte kulturnom polju.

đ/ Državljani Jugoslavije uživaće sva ona politička prava i slobode koje će garantovati njihov odlučujući uticaj na poslovanje države i samoupravnih tela. Svakom Jugoslovenu biće obezbeđen kulturni uspon i sigurnost od svih vrsta nezgoda u životu.

5. Kongres konstatuje da je Kralj Petar II narodni Kralj po Ustavu i zakonima Jugoslavije, i da je On po njima obavezan na vršenje svih kraljevskih dužnosti, te smatra da niko, ni u zemlji ni na strani, nema prava da ga od ovih dužnosti razrešava ili na njihovo vršenje utiče; da čak ni On sam nemože da napusti vršenje ovih dužnosti, naročito dužnosti Vrhovnog komandanta vojske, i naročito danas kada je zemlja u ratu; sve dotle dok ga slobodno izabrano Narodno prestavništvo legalnim putem od vršenja ovih dužnosti ne bi oslobodilo.

Stoga Kongres najodlučnije protestvuje protiv poznatih odluka ustaško-komunističke manjine, koja, u težnji da nametne svoje prevratničke ideje i ostvari politiku svršenog čina, čini bezuspešan pokušaj uzurpiranja narodnih prava i prejudiciranja narodne volje.

6. Kongres najodlučnije osuđuje akciju Komunističke stranke Jugoslavije, koja se odvojila od opšte narodne zajednice, stvorila svoju partisku vojsku i čini napore, da rušenjem državnog ustavnog poretka dograbi i uzurpira vlast i zaveda svoju diktaturu u Jugoslaviji.

Komunistička stranka je iščezavajuća manjina, i njene pokušaje političke i socijalne revolucije, odlučno osuđuje i odbija ogromna većina naroda u Jugoslaviji. Partizansko vojno vođstvo je svojom vojnom nestručnošću i bezobzirnošću prema narodnim žrtvama, u velikoj meri doprinelo upropašćenju mase našeg naroda, naročito njegove omladine.

Komunistička akcija koja izaziva građanski rat, slabi otpornu snagu naroda protiv okupatora.

Komunistička stranka Jugoslavije, da bi popunila svoje redove, na jednoj strani vrši nasilnu mobilizaciju naroda, ugroženog i od okupatora i od Ustaša, a na drugoj prima u svoje redove ratne zločince i oslobođava ih krivične odgovornosti za počinjene zločine.

Ona time vređa sve one svetle žrtve što, nezaštićeno već blizu tri godine, stradaju jedne od okupatora, a druge od njihovih slugu, najviše Ustaša.

Kongres osuđuje pokušaj komunističkog Veća da jednostranim odlukama prisvoji sebi pravo da menja ustavni poredak Jugoslavije. Te odluke su bez ikakve vrednosti, i Vlada Ribar – Broz – Pijade nije nikakva narodna vlada, već jednostrana tvorevina Komunističke stranke Jugoslavije.

Kongres poziva Komunističku stranku Jugoslavije da obustavi svoju štetnu razbijačku akciju na vojnom i političkom polju i da se , kao sve ostale narodne skupine, potčini u oslobodilačkom ratu opštoj narodnoj disciplini. Svi socijalni i politički preobražaji u našoj državi imaju se sprovoditi posle obnove države, demokratskim metodama i zakonskim sredstvima.

Kongres žali što su, usled nedovoljne obaveštenosti o našim stvarnim prilikama, neki od naših Saveznika pridali nezaslužen značaj posebnoj komunističkoj akciji, i izražava nadu da će ova pogreška biti ispravljena u opštem interesu jugoslovenske i opšte savezničke stvari, u toliko pre što ova akcija sve više postaje i ustaška, i biva podržavana od nemačkih satelita i ratnih krivaca u ovom ratu.

7. Kongres izražava puno poverenje naroda Jugoslavije:

da će Udruženi narodi pod vođstvom Velikih Saveznika: Amerike, Velike Britanije i Sovjetskog Saveza, dobiti ovaj Svetski rat, u koji je Jugoslavija stupila još u aprilu 1941.godine, radi borbe za slobodu i demokratiju. Celokupan narod Jugoslavije ostaće im veran i boriće se sa njima zajedno do pobede demokratije nad nacizmom, fašizmom i svim vrstama tiranije i diktature.

Kongres smatra Atlansku povelju kao idejnu osnovu borbe za načela narodne i socijalne pravde svih naroda i svih društvenih slojeva.

Kongres očekuje da će svi Saveznici ostati dosledni ovim načelima, ugovorima o savezu i datim obećanjima, da će poštovati našu narodnu čast i postupati prema našoj narodnoj državi i njenim legalnim prestavnicima, kao sa ravnopravnim saveznicima.

Odlomci iz knjige M.Vuković-Birčanin

General Dragoljub-Draža Mihailović