Pages Menu
Categories Menu

Posted on Mar 26, 2014 in АКТИВНОСТИ, ЧЛАНЦИ ЧЛАНОВА |

27. март 1941. године.

 

Ево, још једне годишњице,  једног веома важног и значајног историјског догађаја,  27.марта 1941.године.

 

 

Достављамо једну видео серију о 27. марту.

 

Сваки догађај, добија  важност и значајност, и сврстава се под историјским, како непосредно при самом догађају, тако и у будућности. Он има некад више а некад мање утицаја на даљу делатворност и определење људи.

27.март 1941. године, је  један од тих догађаја, који је имао утицаја на поделу једног народа, а са том поделом и распада једне заједнице, Краљевине Југославије.

У емиграцији је дошло до продубљења поделе, проузроковане тим догађајем.
Једни су га сматрали као „друго Косово“, а други су сматрали такав став као: потпуно безумље и лудост, чак и до  осуде, сваког учесника и присталице 27.марта, као кривца, за трагедију  нашег народа, и довођења Тита на власт.

Шта је од ових предпоставки тачно, зна само Бог.

А шта ми знамо ? Да је тумачење како догађаја 27.марта 1941. тако и других догаћаја о којима није владало једно мишљење, довело до слабљења заједнице у емиграцији а самим тим и јачања Тита.

Питамо се зашто је Тито могао толико да учвсти власт? Без велике анализе и писања томова, можемо да одговоримо: зато што је силом и страхом увео једномишљење у народу, а свако које другачије покушао да мисли знало се шта га је чекало. А тамо где је једномишљје тамо је и снага заједнице.

Тај, који је имао најмање удела у 27. марту 1941. године, Тито, преузима 27. март као свој и комунистичке партије трофеј. Тим потврђује себе и комунистичку партију од почетка, као једине борце против Хитлера и фашизма у Краљевини Југославији. Они узимају себи за право, потпуним преузимањем власти , као једини истинити победници, над фашизмом, у борби коју су „они“ још 27.марта 1941. као „први“ започели, суд над свим осталим.

Велику помоћ Титу придодао је и део емиграције, који је сматрао пакт са Хитлером  као боље решење за народ. Тито је такав став искоришћавао  и објављивао народу као још један доказ колаборације са фашистима.
Подела у емиграцији, због одсуства слоге и једномислија, пријала је Титу, његовом мирнијем сну и његовој безбрижности. Емиграција, која је била једини његов озбиљан противник, стварала му је бесане ноћи претњом, да ће се њихов “мач” срушити на његову главу.

Осим оног дела емиграције и њихових следбеника, који су сматрали 27.март 1941.године за „друго Косово“  одбрану части и образа, и оног дела емиграције који су тај догађај сматрали за потпуну лудост и кривицу за сво зло које је после 27.марта снашло народ, многи из данашње генерације сматрају, да је: величање 27. марта, комунистичко дело и да би се тим величао Тито и комунистичка партија, који нису више у „моди“, а они не би желели да буду ван „моде“.

Титу је успело да код многих створи утисак, да је он једини био борац против фашизма и да је 27. март почетак те његове борбе, против фашизма.

Много је писано о овом догађају, од познатих: писаца, правника, историчара, политичара и војника.
У том написаном разлике су толико огромне, да данашњој генерацији непреостаје ништа друго осим опредељења: за или против исправности догађаја, 27.марта 1941.године. Неутралност не може да постоји у разматрању тог догађаја.

Сваком определењу предходи  вера. Каква нам је вера таква су нам и дела,Или како је један духовник, отац Тадеј рекао: „Какве су ти мисли такав ти је живот“.

Веровати, да се овај живот не завршава телесном смрћу, води многе до таквих дела, која су за оне, који верују да се живот завршава телесном смрћу лудост, безумље и фатализам.

Удружење Бораца Краљевске Југословенске Војске „ Драгољуб Михаиловић“ сматра, као што је сматрао и оснивач Удружења ђенерал  Миодраг Дамјановић 27.март као „Друго косово“.

Ђенерал Дамјановић каже:“ Од данас за увек, 17. јули, дан погубљења нашег Чиче, постаје уз Видовдан и 27. март, највећи празник српског народа“.

Сам догађај 27.март 1941.године, за или против њега,  не зависи и не мења се од нашег определења, али  нам је он потребан на путу нашег определења.