Помен ђенералу Дражи Михаиловићу

 

 Помен ђенералу Дражи Михаиловићу

 

 

 

Удружење Бораца Краљевске Југословенске Војске „Дража Михаиловић“ Земаљска Управа за Немачку, одржало је комеморативни помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и свим његовим саборцима Равногорцима, поводом 69-те годишњице његове  мученичке смрти.

Помен-вече смо отпочели молитвом “Оче Наш” и „Равногорском химном“ „Ми смо Равногорци“ коју је отпевала наша сестра председник Ружа Јовановић Равногорка ветеранка, у којој су неизбрисиво запечаћени звуци и речи, песме коју је на Равној Гори заједно са својом браћом и сестрама Равногорцима небројено пута певала.

 

„Све више, више и више,

чује се слободе крик;

у нашој крви се пише,

нове државе лик.

 

Ми смо Равногорци,

слободе борци,

Покрета нашега стража,

нас води херој и јунак

Михаиловић Дража.

 

Ми сви стремимо,

ми марширамо,

успркос свих напора,

новој држави правде,

слободе и напредка.

 

Ми смо Равногорци,

слободе борци,

нашега Краља стража,

нас води херој и јунак

Михаиловић Дража“.

Слушајући и гледајући изрунолу лице и тело обележено болестима једне старине која 28/15. јула 2015. обележава њен 94-ти рођендан, није могло да промакне сваком присутном, да упозна кроз њу врлине, које красе Равногорце.

Ове године је она без изостављања обележила 69-ти помен свом „ Чичи“.

После њеног краћег говора о  важности помена ђенералу Дражи и свом Равногорству за све нас, наставили смо помен.

За овогодишњи помен о лику и делу ђенерала Драгољуба Михаиловића изабрали смо, писмо које је 1946. године написао наш Свети Николај Жички, Черчилу ( цело писмо достављамо на крају) у којем је са стране једног Свеца Цркве описан лик и дело ђенерала Драже, још те 1946. године, па нас чуди, зашто је толико мало помена било и још данас га веома мало има нашем „Чичи“, од стране званичне Цркве, која је истог канинозовала за свеца.

Да би чуђење било још веће како наводи г-дин Драгомир Ацовић, члан Крунског већа Престолонаследника Александра:

„Куриозитет је да су за данашњи дан везана три важна историјска догађаја: страдање руске Царске династије Романових, ликвидација вође четничког отпора Ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића и најзад, рођење наследника Круне Карађорђевића, потомка оца нације, великог Вожда Карађорђа, Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра Карађорђевића“.

Међу та три значајна догађаја, два су свечано обележена а једног нема. Нема свечаног обележавања нашег „Чиче“ са њихове стране. Треба пазити да „Чича“ не буде тај „камен спотицања“, сваком који би хтео вешто да га заобиђе.

 

Наставили смо разговоре уз трпезу коју је као и увек спремио наш брат Тома са сестрама домаћицама, у част нашем ђенералу Дражи и његовим палим Равногорцима.

После рехабилитације ђенерала Михаиловића следила је и рехабилитација свих чланова из Дома Карађорђевиђ, која је била значајна тема наших разговора.

 

Укратко достављамо наш став о том догађају:

„Рехабилитацијом ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића и свих чланова Династије Карађорђевић, нестала је неправда, коју је носила држава Србија, као легитимна наследница Краљевине Југославије. Слобода која је настала рехабилитацијом, је веома радостна, али захтева и већу одговорност. Одговорност коју су до „јуче“ носили само саборци и следбеници Равногоског Покрета, од „данас“ носе и сви држављани Србије. Као и кад се један организам после тешке болести излечи. То ново здраво стање, организма-тела захтева дела, која под болесним стањем нису била могућа.

Политичка емиграција је после Другог светског рата у слободном свету, понела Крст на којем су били: Њ.В.Краљ Петар II, ђенерал Драгољуб Михаиловић са свим саборцима Равногорцима разпети.

Тај Крст  је за послератни режим, и све бесомучне које још данас савест мучи и нагони на осуду свих праведника, у чијим проливањем крви они имају удела, био Крст- срама.

А за нас је био и остао Крст поноса, који још данас поносно носимо.

Сматрамо да рехабилитација чланова Дома Карађорђевић, уједно значи и наставак прекинуте Краљевине. Другим речима, рехабилитацијом је успостављена поново Краљевина, која је неправедно била прекинута, а која би требала званично да се прогласи и успостави, јер више нема оправдања, разлога и избегавања да се народ поново упита.

Њ.В.Краљ Петар II и Свети ратник ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић нису представљали и непредстављају појединце, да могу као такви да буду рехабилитовани, већ колективну нераздељиву заједницу. У земаљској Краљевини Србији, наш Свети ратник ђенерал Драгољуб Михаиловић са свим саборцима мученицима, заслужује заувек као и у небеској Србији, почасно место“.

Цео текст рехабилитације чланова из Династије Карађорђевиђ гласи:

08/07/2015

Председништво Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије донело је 8. марта 1947. године Указ који је потписао др Иван Рибар:

Копија оригиналног документа може да се погледа на адреси: http://goo.gl/v5Echq

 

УКАЗ

На основу члана 16, став 3, члана 17, став 2 Закона о држављанству Федеративне Народне Републике Југославије од 1. јула 1946. године и на основу члана 14, став 3 Закона о врстама казни од 14. августа 1946. године, а у вези члана 4, тачке 23 Закона о Президијуму Народне скупштине ФНРЈ, Председништво Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије

 

ОДЛУЧУЈЕ

Одузима се држављанство Федеративне Народне Републике Југославије и конфискује целокупма имовина:

 

Петру Александра Карађорђевиђа,

Александру Петра Карађорђевића,

Томиславу Александра Карађорђевића,

Андреју Александра Карађорђевића,

Марији Александра Карађорђевића,

Павлу Арсена Карађорђевића,

Олги Павла Карађорђевића,

Александру Павла Карађорђевића,

Николи Павла Карђорђевића и

Јелисавети Павла Карађорђевића

 

сада сви у иностранству.

Спровођење ове одлуке поверава се Влади Федеративне Народне Републике Југославије.

У. бр. 392

8. марта 1947. године у Београду

 

ПРЕДСЕДНИШТВО ПРЕЗИДИЈУМА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ФЕДЕРАТИВНЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Секретар

М. Перуничић, с.р.

Председник

Др Иван Рибар, с.р.

 

Горенаведени указ данас је проглашен правно ништавим.

Explanation about rehabilitation today of HRH Crown Prince Alexander

Писмо Черчилу

Српска саборна црква
20. Западна 26. улица
Њујорк 10. Н. Ј.
27. 3.1946.

Екселенцијо,

Имао сам част да говорим са Вама на броду „Квин Елизабет“ прошлог јануара о садашњој ситуацији у Југославији.

Прочитао сам Ваше Олимпијске говоре у САД, Олимпијске у смислу стила и јасноће, али хришћанске по духу. Нарочито су ми се свидели Ваши цитати из Светог Писма. Један њујоршки адвокат ми је рекао: „Ми смо познавали г. Черчила као великог државника, али сада га знамо и као Хришћанина”. Радовало ме је да чујем то. Јер велики хришћански народ као што је енглески треба да има праве Хришћане као вође.

А сада пошто Вас познајем као Хришћанина, усуђујем се да Вам пишем још једном и да Вас молим за правог Хришћанина. То је Генерал Михаиловић, који је после пет година борбе против сила зла ухваћен и унапред осуђен на смрт (према премијеру Шубашићу).

Када су чули ту вест осам милиона Срба, у земљи и иностранству, дрхте због ужаса и неправде на овом свету. Ја сам сигуран да ти милиони Хришћана не могу да помисле о стању овог великог Генерала а да у исто време не мисле на Вас. Јер, као британски премијер, Ви сте били одлучујући фактор у њиховој судбини за време рата. Приморани неким до сада необјашњеним околностима – и невољно – Ви сте га прво поштовали, т. ј. одузели сте му моћ, и дали је другоме, непознатом лицу из подземља. Наш народ се љутио на Вас, али је наставио да се узда у Вас и у Британску владу.

Генерал Михаиловић ће највероватније бити стрељан. Али Ви знате да смрт није крај човека. Мртви, мртви праведници су моћнији од живих, и ја сам убеђен да ће Генерал, који је на овом свету био највернији слуга Господа, свог народа и Савезника бранити свој случај пред правичним Богом. Његова крв ће пасти на оне који су криви за његову смрт. Јер ми, Хришћани не видимо у крви само „црвену водицу“ како то чине тоталитарни неверници, него је сматрамо страшном тајном.

Свето Писмо које се често цитира у Британском парламенту, учи нас да крв праведника вапи, тражећи од Бога истину. И ја свакако не бих желео да и једна кап Генералове крви падне на Вас и ваше потомство.

Зато Вас молим да подигнете своје гласове, чим то буде могуће, и да кажете истину о Генералу Михаиловићу, пре него што буде мртав. Ви сте то већ делимично учинили, када сте, како каже штампа, признали да је Ваша грешка што сте давали помоћ силама зла у Југославији. То је велика ствар.

Величина стварно великог човека није само у великим достигнућима, него и у храбрости да отворено и искрено призна своје грешке. Али, молим Вас да учините и остало. Браните тог неправедно и погрешно напуштеног вођу и народ који је сад врло близу капије смрти и вечности.

Могу ли да Вам помогнем неким цртама о карактеру Генерала Михаиловића?
Он је у сржи Хришћанин, верник. Током немачке окупације, он је тајно посећивао наша светилишта и молио свештенике да се моле за њега и за људе који су са њим. Он се уздао у Бога.
Он је ноћу ишао на Свето Причешће кадгод је то могао. И саветовао је друге који су били са њим да то исто чине.

Издавао је наређења својим војницима да воде чист хришћански живот, понављајући им често: „Ми смо крсташи и боримо се за” Крст часни и слободу златну” као што су наши преци чинили вековима“.

Он је прави народни човек и човек за народ. Масе нашег народа су га сматрале оваплоћењем онога што се сматра најбољим у нашем карактеру, нашој души и савести, нашој историји и историји наше цркве.

Постоје забележени случајеви када су људи свесно ишли у смрт да би спасили његов живот. Такво је било, и још увек је, одушевљење паћеничког али поштеног народа према свом поштеном вођи.

А сада што се тиче слободе и демократије за које се Британски народ борио и патио за време ових великих година, Генерал Михаиловић је био, од почетка овог другог рата, највидљивији поборник демократије на Балкану и, усуђујем се да то кажем, у целој југоисточној Европи. Не може се наћи нико такав у целој овој области.

Само лажна пропаганда атеиста, који верују у мајмуна као свог ствараоца, а не у Бога, уложила је све напоре да оцрни име овог хероја, кога су у последње време непријатељи и пријатељи приморали на ћутање.

Он је сада на својој Голготи, али његово васкрснуће ће збрисати сво блато са његовог лица, и учинити да засија у свој чистоти и слави.

Он је васпитан у традицији и духу наше хришћанске цркве у патријархалној породици у мојој епархији. То је разлог више зашто молим за њега. Не као адвокат за свог клијента, него као пастир за човека из свог духовног стада. Истина ми је дража од људских веза и односа. А истина је да је тај дух непроменљиво хришћански и демократски све време, све до сада.

А тај дух, према Светом Писму, је најважнија ствар, увек и заувек. Чињенице се могу тумачити и извртати овако или онако, према доброј или злој вољи људи. Али чак и чињенице не демантују Михаиловића, нити противрече његовом духу.

Молим Вас, сетите се да смо у нашој земљи имали рат и револуцију у исто време, за разлику од Британије која је имала само рат. Наш Генерал је морао да се бори и против спољњег и против унутрашњег непријатеља. И он се храбро борио против свих њих, када је Енглеска била на његовој страни и помагала га, и наставио је да се бори против њих када га је Енглеска одбацила и подржала комунисте.

Па чак и у том другом периоду, када су Савезници нападали његове трупе из ваздуха, како ми је речено, и убијали његове војнике, он је издао наређење да ниједан метак не сме да се испали против Енглеза, Американаца и Руса. Строго консекветан он се није окренуо против Савезника чак и кад су се Савезници оштро окренули против њега. Он је остао, у речима и на делу, веран демократском карактеру достојанства човека и слободи свих Божјих народа, што сте Ви више пута истакли као основне принципе енглеског народа.

Ето, Генерал Михаиловић ће сада наћи своју трагедију, врло скоро, уколико Ви не предузмете мере да му обезбедите јавни и правичан суд правде на коме би се појавили енглески и амерички адвокати и војници као сведоци, они који су били са њим за време рата, или као његови гости – спашени од Немаца – или као борци који су се борили раме уз раме са његовом герилом против заједничког непријатеља.

Чак и ако Ваши напори не успеју, треба да се зна да сте урадили све што сте могли у овом случају.

Српски народ то треба да зна. Кад то кажем, мислим и на пријатељство наша два народа у будућности.

Срби су песнички народ. Они ће генерацијама опевати свог трагичног јунака, убеђен сам у том. Али они ће неизбежно помињати Ваше име уз име Генерала Михаиловића; зато Вас молим да учините све што можете да би Ваше име било слављено и хваљено у песништву и историји нашег народа, који је, заједно са Грцима, био чувар границе између Истока и Запада, који је кичма Балканског Полуострва, а у овом рату веран Енглеској до смрти.

Нека Вам Бог помогне и нека Вас благослови.
Искрено и верно Вашој Екселенцији,
Епископ Српске Цркве Николај