Pages Menu
Categories Menu

Posted on Nov 29, 2013 in Наредбе-Записници-Писма из 1946. године |

Уважени г. Дучићу14.јули 1946.

 

УВАЖЕНИ ГОСПОДИНЕ ДУЧИЋУ,

Михаило Дучић

Користим ову прилику да Вам као Командант Краљевских југословенских снага у иностранству изразим своју срдачну захвалност на трудољубивом и пожртвованом раду, који Ви лично и Српска Народна Одбрана у Америци показасте за побољшање наших прилика. Ја немам довољно речи, којима бих истакао од коликог је материјалног а нарочито моралног, значаја био овај Ваш рад за све нас, који по напуштању Отаџбине до данас преживесмо једно мучно раздобље патњи, немаштине, тешког сналажења, а уз то шибани свакодневно отровним хушкањем злогласног режима. Данас смо пребродили кризу, стали на чврсте ноге, постали отпорни према свему, стабилни и непоколебљиви у својој вери за праведну ствар, јер у најтежем моменту, обилна пошиљка Српске Народне Одбране из Америке, подиже и поткрепи нашег клонулог човека, освести га да све није пропало, да још у свету има некога свога, да је Српство живо и да ће живети вечито. Хвала Вам, Господине Председниче, у име мојих војника, у име моје и у име нашег команданта, нашег легендарног и неумрлог ћенерала Драже Михаиловића.

Ја морам овога пута да Вам скренем пажњу на начин слања појединачних пакета и њихово коришћење. Пакети на име појединаца и даље стижу, они их подижу и користе. При овоме појединци до сада добише по више пакета, док многи нису добили ни један, нити ће уопште моћи да приме, јер Ви њихова имена немате.

Колико сам обавештен од др Топаловића, а и из Ваших писама, имена којима располажете су само помоћна да би пакет стигао у логор и пакет није својина адресанта, већ се од стране команде логора додељује ономе, који за помоћи има највише потребе. Мећутим, као што рекох, то до сада није било тако, већ је адресант пакет користио. Ово није производило скоро никакво незадовољство према добитницима, али да би се постигао жељени циљ и заступила правичност у подели послатих дарова, ја сам слободан да Вам дам извесна обавештења и сугестије:

1- Наше материјално стање ни из далека није онакво како је у почетку било, чак је може се рећи у сваком погледу више него задовољавајуће. Храна је добра, смештај врло добар, скоро све људство је добило комплетна енглеска одела и обућу; жене, деца и невојна лица су благодарећи Вашој обилној помоћи потпуно подмирени. О овоме ће Вам свакако дати детаљније податке Министар г. Фотић, коме сам доставио детаљан извештај о нашем стању.

2 – Стварни наши недостаци су: – Новац, кога уопште немамо, нити смо га од куда до сада добили; – Дуван, који не добијамо; – Сапун се недовољно прима како за прање тако и за умивање; – За малу децу: шећер, какао, млеко, хранљива брашна; – За децу од 6-14 година око 100 пари ципелица.

3 – Нама треба слати само потребе у којима оскудевамо и по мом мишљењу колективном пошиљком, а са слањем пакета појединцима треба престати. Но ако из буди којих разлога је згодније слање малих пакета на имена појединаца, онда Вас молим, да они буду боље паковани, јер знатан број сада долази оштећен и да преко Србобрана дате једну изјаву у име Српске Народне Одбране, да послати пакети на имена појединаца нису својина адресаната, већ колективна својина логора Еболи и имају се додељивати онима којима је највише потребно. Овим бисте ми, господине Председниче, учинили велику услугу.

Захваљујући Вам још једаред на свему, Вама и Српској Народној Одбрани шаљем своје братске поздраве.

Еболи, 14. јул 1946. Ђенерал Дамјановић