Pages Menu
Categories Menu

Posted on Mar 4, 2014 in АКТИВНОСТИ, ЧЛАНЦИ ЧЛАНОВА |

Реакција Управе УБКЈВ“ДМ“ на један од чланака објављених на сајту Покрета Двери!

 

 

Реакција Управе УБКЈВ“ДМ“ на један од чланака објављених на сајту Покрета Двери!

У име:

Удружења Бораца Краљевске Југословенске Војске „Драгољуб Михаиловић“ Земаљска Управа за Немачку, свих српских емиграната, сипантизера и следбеника опредељења ђенерала Драгољуба Михаиловића, упокојених и живих, спашених од Западних Савезника из крволочних канџи Титових џелата, оданих свом врховном команданту Њ.В.Краљу Петру II и у име свих честитих људи које је 90-тих година комунистичка неман преварила да је настало време дуго очекиване слободе и демократије, и у име  многих истомишљеника од 4,5 милиона који се налазе на Западу и који су рекли НЕ диктаторском Титовим режиму, јер желе да у слободи  под  демократским условима: живе, раде и да се боре за ослобођење своје Отаџбине!.

 

Објављујемо чланак који је изашао на званичном сајту Покрета Двери и наш став према њиховом прогласу.

http://www.dverisrpske.com/sr/nas-stav/4994-poziv-na-podrsku-rusiji-protiv-nacizma.html

Двери позивају на велики скуп подршке Русији у борби против нацизма

Детаљи Објављено 02 март 2014 скупови

нацизам

подршка Русији

У знак подршке руском народу и руској држави у борби против нацизма у Украјини, Двери позивају све српске патриоте и антифашисте да се окупимо испред амбасаде Руске Федерације у понедељак 3.марта 2014.године у 17 часова.

Одлука руског председника Владимира Путина да оружјем заштити руски и украјински народ на Криму није “обична” национална ствар Русије и Украјине, већ наставак општечовеченске борбе против највећег зла 20.века – нацизма.

Украјински покрет “Слобода” и његов лидер Олег Тјагнибок су настављачи нацистичке политике украјинских националиста из Другог светског рата. Њихова срамна улога у прогањању руског народа – партизанских антифашиста и Јевреја – довољан је разлог да сваки нормалан човек на свету – било на Истоку или на Западу – устане против НАТО пуча у Кијеву.

У великој борби добра и зла у свету, Двери, као и сви српски родољуби, знају своје место. Зато поново позивамо све српске патриоте и антифашисте да, без обзира на политичке и страначке разлике, буду испред руске Амбасаде у Београду, сутра у 17 часова.

Информативна служба Покрета Двери

 

Наша реакција!

 

Називати Запад нацистима може да произилази само из истог извора тих злотвора, који су 17.јула 1946. нечовечанским актом угасили земаљски живот, ђенерала Драгољуба Михаиловића, као првоборца за праву демократију а са тим и објавили рат Западним Савезницима.

Као један од разлога, позива на протест, наводи се у цитату:

„Украјински покрет “Слобода” и његов лидер Олег Тјагнибок су настављачи нацистичке политике украјинских националиста из Другог светског рата. Њихова срамна улога у прогањању руског народа – партизанских антифашиста и Јевреја – довољан је разлог да сваки нормалан човек на свету – било на Истоку или на Западу – устане против НАТО пуча у Кијеву“.

Ако посматрамо дугогодишњи развој, Покрета Двери, њихова излагања и чланке о Равногорском Покрету , величању Равногорског Покрета и његовог Вожда, ђенерала Драгољуба Михаиловића, као једино исправног у поређењу са комунистичким покретом, и кад прочитамо овај чланак можемо слободно да кажемо:

„да ће све што је тајно,  постати јавно“!

Покрет Двери се залаже за традиционалне српске вредности и њихови чланови су верна чеда Цркве, нашта позивају у њиховом кампањском изборном програму и све остале у Србији, у чему нема ничег лошег, и красило је сваког Српског Краљевског војника, а не Титовог пролетера.

Ево  шта о томе каже  ђенерал Драгољуб Михаиловић :

„Лако је било Титу да ствара државу са краљевом омладином, видећемо какву ће државу створити његова омладина.“

ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић

Како може један Покрет да велича ђенерала Драгољуба Михаиловића, а да пише овако, да су нацисти,  Западни Савезници, којима је ђенерал Дражa остао до краја веран?

Знају ли можда “Двери” и њима слични боље од Нашег ђенерала зашто је Он и поред тако званог одрицања Западних Савезника од Њега, и жртве које је дао, њима остао веран? Ми незнамо, и зато следимо Његово определење.

Тим писањем суде и оправдавају осуду комунистичке власти, ђенерала Драже као нацистичког колаборатера(јер је био одан Западним Савезницима а не Силама Осовине) и издајника српског народа, и стају  оваквим чланком на страну, „праведно“ изреченој комунистичкој пресуди, ђенералу Драгољубу Михаиловићу.

Лицемерним ласкањем и величањем ђенерала Драже и кројењем Његовог лика и дела по свом укусу и за своје потребе, ради обмане неупућеног народа, и задобијањa симпатизера ђенерала Драже, на своју страну, да неби случајно упознали ђенерала Дражу, и  стали стварно на страну ђенерала и његове борбе.

Ново комунизам преобучен у ново име „Православни комунизам“ наставља своју борбу против својих противника, скривањем иза Цркве, Светитеља и мученика.

Достављамо  један говор Њ.В.Краља Петра II Врховног Команданта  Краљевске Југословенске Војске и чувара Српске Светосавске Аутокефалне Цркве, крстоносца и маченосца, у којем позива све у слободном свету да се дистанцирају од комуниста који су окупирали „Мајку Цркву“и кроз које делује продужена комунистичка- анти Западна рука.

http://www.udruzenje-bkjv-draza-mihailovic.org/?p=3203&lang=src

Цитат:

“ У великој борби добра и зла у свету, Двери, као и сви српски родољуби“

Овим јасно дефинишу, шта је добро а шта зло, и ко је српски родољуб а ко не.

Испада да су комунисти као  борци против Запада, који је нацистички, били  једини и истинити српски родољуби, као што су и њихова „деца“ данас.

Комунизам се представља као представник и бранитељ и Српства и родољубства, против непријатеља(Запада), који напада не комунизам, него Српство и родољубство.

На једном форуму као коментар на проглас Покрета Двери читамо исечак једног како он себе самог сматра,великог правослано-црквено-српског родољуба:

“ Русија је једини преостали гарант безбједности хришћана данас у свијету. Борба против Русије је борба против Христа. Пазимо Срби са које ћемо стране те линије бити“.

Тај „родољуб“ до јуче вероватно заклети комуниста, са заклетвом да ће и живот свој дати за одбрану против империјалистичког  Запада, користи претњу као застрашујуће средство и изједначава  Русију са Христом, чије борбено оружије, и дан данас краси црвена звезда петокрака.

Није ли и ово доказ о „признавању“ толико опеваног и љубљеног ђенерала Драже и „величање“ његовог определења Савезницима?

Шта „Двери“и њима слични раде, раде за своју корист или пропаст, али да у том њиховом раду искривљују лик и дела ђенерала Драгољуба Михаиловића, кога су раније користили за гласове исто тог народа коме упућују овај позив, неможе да нас остави равнодушним и неутралним.

Позивају се сви, одприлике 4,5 милиона, који се налазе на западу, који су основали своју екзистенцију у слободном свету, и који по својој слободној вољи, могу своју религиозну опредељеност, своју крсну славу да славе, слободно да живе а неспречава их  „нацистички Запад“, да се дистанцирују и ненаседају на комунистичко бесомучне провокације, ма ако оне долазиле и од интелектуалне елите, под којим се сврставају такозване „Двери српске“.

Да неби место благослова Божијег на своје главе навлачили огањ , незахвално и безразумно пљувајући на насушни хлеб и воду које им тај „нацистички Запад“ пружа.

 

Издвајамо неколико исечака из говора ђенерала Миодрага Дамјановића, опуномоћника и заменика ђенерала Драже ван Отаџбине, на Комеморативном вечеру ђенералу Драгољубу  Дражи Михаиловићу 25.јула 1946.године, у којем је боље објашњено то о чему горе пишемо:

„И 17. јула 1946. у сенци те тешке гвоздене завесе, која дели данас Европу на два света – западну, човечну демократију, од азијатске комунистичке диктатуре – одјекнули су тоталитаристички хици, који данас као претећи глас тешког предсказања, скрећу пажњу целом човечанству и буде његову успавану савест.

Ти сотонини пуцњи огласили су: да су престале муке, патње и болови највећег и најтрагичнијег хероја другог светског рата и једног од првих на ранг листи најбољих савезничких војсковођа.

Нестало је шампиона борбе против свих могућих диктатура! убијен је ђенерал Дража Михаиловић“.

„Српска традиционална љубав и верност идеалима слободе и демократије, супротна је Титовим усташко-комунистичким убеђењима.

Због тога је Тито намерно створио непремостив јаз између комунизма и српског народа.

Страхоте грађанског рата њему су биле неопходно потребне. Његова је девиза била: Што горе, то боље! Замутити људски разум! Разбуктати најниже успаване зверске инстинкте код маса! Заслепити људе осветом и мржњом! Што страшније, што ужасније у толико боље и сигурније!

Руковођен пакленим садизмом свога усташког порекла, нечовек по рођењу, приступио је Тито спровођењу свога плана на уништењу Српског народа, највећег противника комунизма не само на Балкану, већ и у целом свету“.

10. – МОСКОВСКИ ПРОЦЕС У ТОПЧИДЕРУ

„Покрет ђенерала Михаиловића је покрет српских сељака најдемократскијих и најприсније везаних за савезнике од свих у Европи. Осудити тај покрет, значило би осудити све српске сељаке!” – рекао је још у децемору 1945. П. у. Елсон. (World Ревиен).

Искоришћујући страховите последице крвавог грађанског рата, који је усташа Тито, као московски агент перфидно наметнуо, образован је у Топчидеру од стране московских стручњака процес противу Драже.

Циљ није био обично уништење идеолошког противника и угушивање народног Равногорског покрета, који је сам по себи синтеза целокупног стремљења слободарске борбености демократског Дражиног народа (то ОЗНА нормално спроводи и без икаквог суда!).

Циљ је овоме процесу други био: осуда Западних савезника, или како они кажу – реакционарних сила.

Неправду, коју су Западне силе учиниле нашем народу, требало је искористити тако, да се она претвори у мржњу овог према њима!

На тај начин, постигнуло би се не само одвајање нашег народа, који је сав предан и фанатички верује својим западним савезницима, већ би се створила могућност и за само преваспитавање овог народа у духу комунистичког империјализма.

А за Москву је од великог интереса било уништавање несавитљивости баш српскога народа.

У томе смислу било је потребно искористити све, чак и ненамерне политичке и тактичке грешке не само наших западних савезника, већ и наших појединаца.

Из тога је специјалним припремањем и стручном сарадњом московских специјалиста створена база да се Београд претвори у расадник мржње противу Енглеске и Америке.

Уништавањем пак српског демократизма, требало је обезбедити да тај исти Београд постане главни центар за завоћење комунистичке диктатуре, не само по свим балканским, већ и по суседним земљама. Београд је требао постати упориште совјетског диктаторског империјализма на путу ка европској и светској револуцији.

То је смисао свих мучења, које је преживео Дража у канџама ОЗНЕ под руководством московских стручњака НКВД, а уз припомоћ испробаних специјалиста за комунистичке процесе.

Али, они су се љуто преварили! убили су Дражу, али нису могли убити његов дух, који је баш због тога постао још већи, још снажнији!

Дух Дражин доминира сада целим нашим народом.

Можда је била и судбинска потреба да смрт Дражина још више уздигне и повеже дух нашег слободарског народа! Можда је било баш и потребно да наш Чича постане и стварно оличење целокупне наше трагедије: његова смрт је наша најболнија жртва, али истовремено и наш највећи понос!

Она постаје и наше најмоћније оружје, које ће уништити и О З Н У и Тита.

Када се једнога дана буде писала историја Трећег нашег устанка, у њој ће ђенерал Михаиловић наћи заслужено место. Али већ данас он је дубоко продро у душу свога народа, још више него друге велике историјске личности, које симболизирају националне тежње и остају узори карактера и менталитета народног.

Дража Михаиловић је постао наш мит, а Равна Гора историјски симбол његове борбе за слободу и демократски идеал.

Дража Михаиловић мртав биће опаснији за Тита него што је био за свога живота. Сви они, који су се под његовим вођством борили за једну идеју, остаће јој верни и продужиће још одлучније борбу после његове смрти, а ти борци, то је цео наш народ.

Западни савезници знају врло добро: да осуда Драже Михаиловића представља истовремено и осуду демократског духа и да примање једностране осуде из Топчидера, без реагирања, значи шамар њиховом престижу и западној демократији.

План комуниста неће никад бити остварен.

Београд ће остати увек Чичин и увек ће представљати не само главни и престони град целокупног демократског Српства, онако како га је Бог створио, веран својим начелима и својим старим савезницима, већ ће тај исти Београд зрачити као права престоница свих Јужних Словена повезаних преко својих слободних националних држава у чврсту и снажну Федеративну Краљевину Југославију, која ће гарантовати сваком појединцу апсолутну слободу и бити вечити чувар праве демократије на Балкану.

Као што је самоубилачки 27. март 1941. постао симбол необуздане и безграничне љубави према слободи и демократији, тако ће од сада крвави и бездушни 17. јули 1946. за вечита времена зрачити фанатизам братске љубави, вере, верности и праштања целокупног Дражиног доброг и честитог народа.

Цео наш народ, супротно исценирањима Москве још јаче ће испољити своју доследност, убеђен: да ће Западни савезници да поправе своје заблуде и искупе учињену неправду као прави, стари и истински наши пријатељи.

Цео говор ђенерала Дамјановића можете да прочитате овде:

http://www.udruzenje-bkjv-draza-mihailovic.org/?p=2856&lang=src

Управа УБКЈВ “Дража Михаиловић”