Наредба ђен. Драже за 8. МАЈ 1945.

 

НАЧЕЛНИКА ШТАБА ВРХОВНЕ КОМАНДЕ КРАЉЕВСКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ ЗА 8. МАЈ 1945.

 

За све официре, подофицире и војнике Краљевске Југословенске војске ван Отаџбине

 
ЈУНАЦИ!

Рат са Немачком који је четири године сејао широм целе наше Отаџбине смрт, уништавајући без милости све наше тековине, наша огњишта, наше породице, завршен је победом Савезника. У овом четворогодишњем рату Југословенска Војска у Отаџбини видно је допринела победи борећи се једина у Европи, када је цела Европа била окупирана од свирепог нападача. Снажни и неодољиви напади наших јединица, уништавали су немачке дивизије, слабили су ратни потенцијал Немаца и озбиљно забрињавали њихово вођство. Преко тридесет и пет најелитнијих немачких дивизија било је све време везано на нашем фронту, и оне су се топиле у непрекидним борбама, које су по својој жестини и крвавости надмашиле све борбе вођене на разним бојиштима Европе. у тим борбама четворогодишњег рата наша војска дала је жртве, којима је показала сву величину нашег народног генија и виталност његову, дајући на знање свима и свакоме да је наша Отаџбина, натопљена толико пута нашом крвљу једино наша и ничија више да мора да буде слободна и да у тој слободи наш народ има право да несметано изграђује своју будућност.

Али данас док свет прославља дан мира, наш народ, који је на тај мир имао највише права, јер је у овом рату платио највећи крвави трибут, и даље пролива потоке крви широм целе наше родне груде у тешком грађанском рату наметнутом нам од комунистичких партизана, који већ три године бесни несмањеном жестином. У овоме рату, за који свет можда још не зна, једна мањина, не јача од 30-40.000 људи, покушава да наметне терором, крвљу насиљем мачем и оружјем у руци, оно што наш народ не жели да прихвати мирним путем. Цео наш народ на челу са Југословенском Војском у Отаџбини, бори се против овог непријатеља истом жестином којом се борио и до сада против свих непријатеља Немаца, Италијана, Бугара, Мађара и усташа, а за Краља, Отаџбину и демократију.

Наш народ дао је дивног доказа своје решености да у борби, коју му и даље намеће усташко-партизанска снага, издржи и истраје до победе. Он зна да је пут којим иде праведан, частан и достојан његових традиција и његове историјске прошлости, и да ће победом над комунистичком диктатуром сачувати и спасти и своју веру и своје обичаје и своју породицу, и показати се достојним самога себе. Борба која данас бесни у Отаџбини је крсташки грађански рат у коме учествују сви, и старо и младо, и мушко и женско, уједињени у болу и у отпору, а спремни да у тој борби положе своје животе. И поред тога што је партизанска мањина подржавана из иностранства, највећи део наше Отаџбине налази сеу рукама наше народне војске. Србија, Јужна Србија, велики део Црне Горе, Босне и Херцеговине и део Далмације, велики део Хрватске и Војводине, као и Словеначке, у рукама су наших јединица, изузев великих градова, где се непријатељ задржава под заштитом Титових џелата.

Ни глад, ни заразе, ни напади одлично наоружаног непријатеља, нису могли да умање вољу наших бораца за победом. Њихове жртве чине наш народ великим, јер упорност њихове борбе показује са колико топлине, љубави и националног жара наш борац тежи да оствари идеале правде, слободе и демократије.

У овој борби, коју ћемо водити до коначне победе, наше мисли, мисли ваших породица, упућене су вама војницима, подофицирима и официрима у иностранству са жељом да и ви издржите уједињени у чврстом и непоколебљивом фронту против унутрашњег непријатеља, са којим се наш народ бори, те да представљате гранитну стену о коју ће се одбијати сви непријатељски таласи, ма са које стране они долазили. Тако једнодушни и у отпору сложни, даћете ви видног доказа савезницима и целом свету да сте уједињени са народом у земљи. Ми смо уверени да ћете бити достојни оних жртава које ваша браћа у земљи дадоше и сада нештедимице дају, да би кроз бојеве које водимо довели Отаџбину до победе, величине, славе и слободе.

Очекујући час када ћемо заједнички са вама да извршимо коначни јуриш на непријатеља и његову диктаторску спрегу, да бисмо најзад ослободили цео наш народ, упућујем вам топле поздраве ваших преживелих милих и драгих, поздраве ваше груде и шаљем вам поздрав кроз наш ратнички поклич:

Да живи наш Врховни Командант

Његово Величанство Краљ Петар II!

Да живи наша Краљевска Југословенска војска у Отаџбини и ван Отаџбине!

Да живи велика и слободна демократска федеративна Краљевина Југославија!

Начелник штаба Врховне команде,

Армијски ћенерал Драгољуб М. Михаиловић с. р.