Наредба бр.45 за 1.новембар 1945.
КОМАНДАНТА ИСТАКНУТОГ ДЕЛА ШТАБА ВРХОВНЕ КОМАНДЕ КРАЉЕВСКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ ЗА 1. НОВЕМБАР 1945.
Ђенерал Миодраг Дамјановић чита наредбу
Ових дана десили су се у логору Краљевске југословенске војске у Еболиу многи немили догађаји који пружају ружну слику на морално и духовно стање старешина и војника. Ове појаве нису јучерашње, оне се протежу већ неколико месеци, да ових дана достигну свој врхунац.
Пијанчења, псовке, вређања, изазивања, туче, непоштовања старијег, неизвршавања наређења, па чак и убиство једног официра, једног Краљевог војника, свакако представљају појаве којима се не може поносити једна војска чији смо ми представници. Решен да са командантима потчињених ми јединица и свима осталим истинским старешинама и војницима овоме злу станем једаред на пут;
НАРЕЂУЈЕМ:
1.- Нико нема права да се сада поставља у улогу судије и расправља наша лична питања док се овај рат не заврши и док Његово Величанство Краљ не позове да сваки од нас положи рачуне за свој рад.
2.- Нико од нас сада није позван да се поставља у улогу тужиоца ма чијег рада и тиме распирује мржњу и раздор међу нама.
3.- Нико не сме међу нама приписивати себи право претње, псовке, вређања других, јер то ствара неслогу и зао дух међу нашим борцима и уништава слогу и јединство у заједничком фронту. Сви смо ми једнаки; међу нама нема заслужнијих и мање заслужних, грешних и праведних.
4.- Нису праве старешине својих јединица они који свесно или несвесно својом небригом дозволе, да се у њиховим јединицама десе појаве наведене под 1, 2 и 3. Такви ће бити узети на одговорност и искусити законске последице.
5.- Морамо бити на чисто са чињеницом, да у многим јединицама постоје људи којима на срцу не лежи наша слога, братство, јединство и борбена снага. Знамо ми ко су они и коме они служе, па зато треба у свакој прилици бити и приправан да се њиховом провокаторском раду и лажима не наседне. На свим старешинама и војницима је улога, да без икаквог обзира и самилости овакве случајеве доставе. Морамо бити свесни потребе да се штетни и непожељни по сваку цену треба да елиминишу из наших редова. С тога ће све старешине почев од најнижег до највишег примити ово моје наређење к срцу и одмах ми доставити списак људи, који својим радом и понашањем не заслужују да се налазе у редовима Краљевске југословенске војске, да се назову војницима ђенерала Драже Михаиловића. Ја ћу наћи пута и начина да се они из наших редове уклоне и више нам не шкоде.
6.- Све старешине морају уложити све своје моралне и физичке моћи да код својих потчињених сузбију дух недисциплине и дефетизма. Морају по сваку цену спречити појаве недозвољеног изласка из логора и срамне и жалосне слике, које пружају њихови војници у трговини са неким бедним Италијанима. Јер ако се овако продужи, уверен сам да нам наши Савезници неће дати ни оно што бисмо могли добити ако бисмо представљали праву војску и по духу и држању.
7.- Није кривац само старешина у чијој се јединици дешавају напред изнете појаве, већ је кривац као саучесник и сваки онај који зна за извесног провокатора и разорног нашег члана, а о томе не извести свога претпостављеног старешину. И њему ће се судити по закону позитивног војног законодавства као саучеснику. Но и у овом случају пријаве морају бити достојне војника тј. истините и веродостојне, потписане, а не пашквиле, које се неће узимати у обзир. Ко сме нешто да каже, тај то мора и да докаже својим потписом.
У овом Штабу и Штабу главног логора Еболи одржаће се сваке недеље једанпут недељно седнице ради претресања појава и питања која су у вези са животом и радом наших јединица у логору. За исте припремити материјал и предлоге. Дан и час за исте одређиваћу кратким путем, а командант Главног логора Еболи одржаће их сваке суботе од 10 до 13 часова за јединице у свом логору.
Све старешине примиће ову наредбу к срцу као моју последњу опомену и старати се о њеном безусловном извршењу. Ко се од старешина, без обзира на ком се положају буде налазио огреши о њено извршење биће узет на одговорност и удаљен из наших редова. Културно-просветни Савет у својим предавањима, приредбама и стремљењима посветиће достојну пажњу развијању братства, љубави и јединства мећу свим старешинама и војницима ове наше заједнице без обзира којој групи припадају.
8. – Настојмо сви, од највишег старешине до последњег борца, да у своје душе усадимо непобитне истине:
а) Тито и са њим комунизам наши су заједнички непријатељ;
б) Не сме да постоји никаква разлика између четника, добровољаца, недићеваца и домобранаца, Србина, Хрвата и Словенца, сви смо ми војници краља Петра II и његовог начелника штаба ђенерала Драже Михаиловића;
в) Лечимо се сви од штетних навика да себе истичемо изнад других убеђивањем да су други од нас бољи . Овим ћемо много успети;
г) Побеђујмо себе уверавањем да ништа нисмо бољи и у свом раду кориснији од осталих . У оцени извесних поступака будимо најстрожији судија прво према себи;
ђ) Нека нико не мисли и не рачуна да ће за ма какав иступ противу ове наредбе наћи у мени старешину, који ће га узети у заштиту из било којих обзира. Као и до сада и од данас сви ће ми бити једнаки и према свакоме ћу немилице поступити најправедније а исто тако и без икакве самилости. Увек ћу бити веран заточеник завета, да штетни и непослушни морају бити и примерно кажњени.
Ову наредбу саопштити сваких 15 дана пред стројем својим војницима, а Културно-просветни савет у својим приредбама користиће сваку прилику да њене одредбе погодно истакне словом, речју и сликом.
С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!
