Са сахране Милована Миће Јовановић

 

Сахрана Милована Миће Јовановића на Војничком Почасном гробљу Билефелд-Зене!

 

 

 

 

У уторак 11.новембра по новом/29. октобра по старом календару 2014 године, у Цркви Светог Преображења Господњег у Бекхофу, прота Драган Видојковић из Берлина је одслужио опело почившем ветерану Равногорског Покрета напојен Равногорским-еболским духом, до краја оданом заклетви Краљу и до последњег дана са статусом политичког емигранта, Миловану Мићи Јовановићу.

Опелу и сахрани на Почасном војничком гробљу Сене, поред његове дубоко ожалошћене супруге Руже Јовановић, присуствовали су у већем броју:пријатељи, познаници и чланови УБКЈВ“ДМ“који су испратили свога Мићу, на путу из овог земаљског света у други свет, свет вечности. Милованов Мићин украс који га је красио, је била његова племита душа, коју многи памте и пантиће по доброти, смирености и хитрости за помоћ ближњима. Веома дирљив говор одржао је председник црквене општине Светог Преображења Господњег у Бекхофу Момчило Билић.

Говор који достављамо овде, садржи и кратак Мићин животопис.

“Тужни зборе, брате Мићо, одлазиш остављаш нас окупљене овде у Цркви Светог Преображења Гоподњег.

У Цркви деси долазио сваке недеље и сваког свеца на Светој Литургији.

Одлазиш тамо де морамо сви, па и онај ко се данас родио мора тамо на онај свет, де се вечно живи.

Опрашташ се од: твоје ожалошћене супруге Руже коју си волео изнад свега, Равногорке и курирке код Драгољуба Драже Михаиловћа и твоје лепотице како си је звао, од твога кума над кумовима Раденка који је био спреман и у по ноћи да дође да помогне да учини све за тебе до задњег дана.

Рођаци из Отаџбине не дођоше да те испрате на твом путу у вечни живот, како су рекли нису у могућности. Твоји пријатељи овде у Бекофу, сестра Милица која се бринуше око тебе, онда кад ти је требала била је са тобом.

Брат Мићо родио се 08.07 1925 у селу Брежђе код Мионице у Ваљевском срезу, од оца Илије и мајке Милице. Мића је био најстарије дете у породици где је још имао три брата и сестру.

Одлази на школовање у Ваљево где завршава гимназију а потом у Београд у Краљевску Југословенску Војску, где га затиче рат.

Даје заклетву на верност Краљу и одбрани Отаџбине, ту заклетву је одржао до краја живота. Ступа у ваљевски корпус под командом Нешка Недића све до краја рата.

Издајом савезника и упадом Црвене армије повлачи се заједно са К.Ј.В.за Италију, де је владала неизвесност. Питање је било куда? Повратак комунистичким зликавцима, или у логоре Ћезано, Еболи а затим у Мунстер лагер Немачка. Мића се опредељује за останак у емиграцији и остаје у Немачку.

После принудних радова, 1950 године запошљава се у гарнизону британске војске МСО у Билефелду, где добива звање капетана и остаје да ради све до своје пензије. Године 1958. упознава курирку Драже Михаиловића Равногорку Ружу Папић, ступају у брак исте године, и остају заједно, све до данашњег дана.

Наш брат Мића био је члан Удружења Бораца Краљевске Југословенске Војске “ДМ” за Немачку од његовог оснивања, радио је много за Удружење: писао је, дружио се са другим у многим градовима Немачке, де је стекао велике пријатеље. Пријатеље који га чекају тамо де се вечно живи де нема агоније, мржње, шкргута зуба тамо де влада мир и спокој, тамо где те очекују твоји: родитељи, браћа, сестра, родаци, твоји ратни другови који се борише заједно са тобом за Краља и Отаџбину, да им опричаш дешавања у овом свету и о стању у мајци Србији за коју су они положили животе. Наш брат Мића није умро од болести срца или рака већ од старости а највише од туге, посматрајући ову нашу Српску трагедију- несрећу која је задесила српски народ. Мржњу, неслогу, љубомору, непоштовање и корупцију власти изнад свега незадовољство у Црквама. Поред свих ових страдања Мића остаје веран Богу својој Цркви и свом народу.Увек је говорио са осмехом на лицу и сузама у очима воља Божија. Помагао је своју Цркву у Немачкој и био је редован посетилац Цркве Светог Преображења у Бекофу.

Остао је до задњег дана свог живота веран четничким идејама.

Веровао је у Свету Тројицу и у србску тробојницу.

Драги наш брате Мићо у име: твоје вољене ожалошћене супруге Руже, у име твога кума Јоје, твојих рођака, у име свештеника оца Драгана у име Удружења Бораца Краљевске Југословенске Војске “ДМ” за Немачку, у име моје породице, у име твојих пријатеља, свих чланова, црквене општине, опраштамо се овде у Цркви Светог Преображења Гоподњег.

Нека је милостивом Богу слава и хвала што те је ослободио од овог земаљског мучења и примио у вечни живот. Од нас свих нека ти је вечни мир и радост у царству Господњем.

Вјечнаја ти памјат драги наш брате Мићо” .

Кратак говор хвале о Миловану Мићи Јовановићу одржао је и дугогодишњи пријатељ Храма Светог Преображења Господњег у Бекхофу, евангелистички диакон Артур Херман.