Pages Menu
Categories Menu

Posted on Nov 29, 2013 in Наредбе-Записници-Писма из 1945. године |

Господине Министре ђен.Дамјановић Ј.Ђоновићу 8.јула 1945.

 

Господине Министре,

Јован Ђоновић

Необично сам обрадован доласком капетана г. Мирковића, а у име свих бораца овде као и своје врло сам Вам благодаран за интересовање за нас, јер на жалост то не бих могао рећи за људе који су до сад могли давно и да дођу међу нас, али то из мени несхватљивих разлога још нису учинили. Не оптужујем никога, бар за сада не, али Вам износим чињенично стање, које врло негативно утиче на моје људе. При свему том будите уверени, да је морал свих мојих јединица на достојној висини, а те јединице су:

Штаб истакнутог дела врховне команде, са 120 људи;

Динарска дивизија војводе Ђујића, са око 5.100 људи, од којих 520 избеглица – жене, деца, старци;

Шумадијска дивизија ђенерала Мушицког (некадањи Српски добровољачки корпус) са око 4.600 људи, од којих 240 избеглица;

Команда горње Лике и хрватског Приморја, војводе Јевђевића са око 1.500 људи, од којих 240 избеглица;

Допунски батаљон, у који долазе сви они који стижу у ове крајеве, а нису им јединице овде, са око 300 људи, са 7 избеглица;

Хрватска армија ђенерала Парца са око 600 људи, од којих 10 избеглица;

Словеначка армија ђенерала Презеља са око 900 људи.

Укупно око 13.000 људи.

Све ове снаге примио сам под команду априла месеца и под борбом са њима се повукао на Сочу, где сам сачекао Савезнике, који су нас прихватили и којима смо код Палманове предали оружје, да би нас потом пребацили у логоре код Ћезене и Форли, где се налазимо од половине маја месеца текуће године.

У борбама које су моје јединице имале у Словенији и до Соче имале су против себе [јединице]13, 20, 26, 30, 31, 35 и 43. партизанске дивизије од којих су две биле моторизоване и са око 60 борних кола, док је се наоружање мојих бораца састојало само чисто пешадијског – ручног. Природно је да су и губици били знатни, али никако онолики како су Вама представљени. Последњу радио везу са ђенералом Дражом Михаиловићем имао сам 6. маја из Палманове, кад сам на питање где је, шта ради и шта намерава да ради добио његов одговор: „Водим герилске борбе у западно] и источној Босни и Србији”. Сва моја настојања да доцније дођем у везу са ђенералом Дражом остала су безуспешна. У изгледу је скора директна радио веза, али бих Вас лепо молио, да ми омогућите и материјалну везу слањем мојих људи у Земљу преко Грчке, а за тај посао имао бих масу добровољаца. Био бих Вам благодаран ако би ми омогућили и сталну курирску везу са Вама, јер ће бити доста стваи и за међусобно обавештавање и споразумно регулисање. Затои наредни Ваш курир требао да донесе и Ваша конкретнапитања о свему што Вас интересује, а ја ћу Вам са задовољством дати
све податке којима располажем.

Живот у логору приказаће Вам г. Мирковић. Са своје стране бих молио да се олакша бољим смештајним приликама, храном, одећом и рубљем. Обећана ми је од стране Пољака обилнија помоћ у свему. Верујем да ће ускоро обећано бити и остварено. Ако се где налазе бољи услови за смештај, а мени то још није познато, јер из логора даље нисам могао ићи, молио бих да се исги искористе. Можда би се то нашло и у Грчкој, где би били ближи Отаџбини? Све су ово проблеми о којима сам желео говорити и са Централним комитетом у Риму и Казерти, али до сад у томе нисам успео и ако сам чесго понављао исти захтев: да тамо одем.

Знајући, Господине Министре, са колико је пажње и симпатије у Врховној команди праћен Ваш рад на нашем општем послу, ја Вас молим да схватите и ситуацију мојих трупа и моју личну и омогућавањем сталне наше сарадње учините што можете и са тога одстојања: да се жива снага овде сачува за велика дела која ју очекују.

Ћезена, 8. јул 1945.
Командант Истакнутог дела штаба Врховне команде, ђенерал Дамјановић