УБКЈВ”ДМ” обележило Равногорски Устанак

 

 

 

17. маја по новом/4. маја по старом календару Удружење Бораца Краљевске Југословенске Војске Драгољуб Михаиловић Земаљска Управа за Немачку, као и сваке године, свечано је обележило Равногорски устанак подигнут 8. маја 1941.године на Равној Гори, против сваког окупутара своје Отаџбине- Краљевине.

После Свете Литургије, као и увек за свечани домаћински ручак поред вредних домаћица, побринуо

се и наш незамењиви брат Тома.

Говор о значају: Равногорског устанка , нашег неумрлог ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, свих Равногораца, Краљевине и нашег удружења, одржала је наш председник Равногорка још увек духом бодра Ружа Јовановић и председник црквене општине „Светог Преображења Господњег“и благајник УБКЈВ“ДМ“ Момчило Билић.

У тим говорима изражена је важност Краљевине и жртва коју су наш „Чича“ са свим саборцима-Равногорцима за Краљевину дали.

Наш председник сестра Ружа Јовановић је о скорашњем догађају рехабилитације ђенерала Драгољуба Михаиловића рекла:

“Радујем се за напаћени народ Србије да полако сазнаје Истину која је толико година била од њих сакривана. Али  то не сме да остане само на папиру, већ треба да се настави борба за живи, све народни преображај. Без повратка Краљевине, изједначавањем са онима који су срушили Краљевину, за коју смо ми жртвовали све, не могу да будем сагласна, јер једни су се борили за свога Краља и Краљевину а други против њега и против ње“.

Наш брат Момчило Билић, је одржао говор о Равногорском  Покрету и устанку, у којем кратко сажео све оно што треба свако да зна. Навео је значај и везу Равногорског устанка са  претходним бојиштима.

Говор је започео поздравом: свештеника Драгана Видојковића из Берлина, председника удружења Руже Јовановић, чланова УБКЈВ“ДМ“ и свих присутних поштоваоца лика и дела ђенерала Драгољуба Михаиловића и свих његових Равногораца.

 

“ Не можемо а да се не сетимо Колубаре, Цера,  мученика Албанске голготе и осталих бојишта, ове стоте године од њихових бесмртних дела, а да јунаке са Равне Горе не поменемо и не славимо. Они су нит која нас спаја са церским јунацима. Они беху узор, и по њиховим светлим примерима, одрасташе живеше и умреше ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић са својим Равногорским родољубима.

Ко се одриче свих са Равне Горе, одриче се и оних са Цера и Колубаре. Сви они  живели су по једном принципу, за њих непомерљивом Краљевином.

Равна Гора је још једна у низу симбола вечне  борбе нашег народа за слободу и очување вековне традиције. Она је још један споменик у мноштву оних којима је прекривена цела Србија. Никада не сме да се забораве велика дела команданта КЈВ Драгољуба Драже Михаиловића и његових Равногораца Четника и родољуба , који су запалили пламен Трећег србског устанка на Равној Гори, и пренели га по целој Краљевини Југославији.

Капитулацију не признајем! Та реч не постоји у српском војничком речнику. Бранећи тиме славу и част свога Њ.В.Краља Петра II, свога народа и своје Отаџбине, изабрао је пут страдања и славе, да би пред наше предке, наш ђенерал са својим саборцима отишао подигнуте главе“.

О рехабилитацији ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића је рекао:

„Надам се да ће рехабилитација ђенерала Драже, допринети да они који су били притиснути: претњом, страхом, неодлучношћу сад као слободнији од свега тог, заједно са нама у већем броју, наставе борбу до коначне победе која гласи:“ Равна Гора победити мора“.

Говор је завршио захвалницом свим присутнима, на поверењу да говорио о таквим великим догађајима и ликовима.

Још постојаћа политичка емиграцијаУБКЈВ“ДМ“, поздравља и залаже се за исправљање неправде. Али не признаје и неће признати никакво изједначавање правде са неправдом.

Читајући овакве изјаве  Њ.С.Патријарха Српског г. Иринеја у медијама, поводом рехабилитације ђенерала Драгољуба Михаиловића:

„Патријарх српски Иринеј изјавио је да би желео да епилог рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Михаиловића буде уједно и помирење српског народа и да више не буде идеолошких подела на партизане и четнике“.

„Време је да историју препустимо историчарима, а да српски народ престане да се дели само на основу тога ко је некад којим путем пошао”, казао је патријарх Иринеј.(Политика)

Не могу а да нас овакве изјаве непокрену на размишљање.

Све време у прошлости званична власт СПЦ је имала извесну сарадњу са државом па и са властодржцима послератног режима.

Ти који нису имали никакав контакт са државом и режимом, осим оних у казаматима и знаним и не знаним гробовима, били су у емиграцији, са својим Врховним командантом Њ.В.Краљем Петром II, који су за државу били непријатељи а за званичну Цркву „расколници“.

Уколико се не би тежило изједначавању, једни би морали да буду прави: ЈВвО – емиграција са Њ.В.Краљем Петром, или они који су се до сада сматрали као једини прави борци. Уколико би се за једино праве признала ЈВвО – емиграција са Њ.В.Краљем Петром II, тада би, званична  државна и црквена власт, као наследници предходне званичности, требали да признају своју грешку из прошлости.

Изједначавањем без признања сопствене грешке, је самооправдање и вешто прикривање сопствене грешке, што неводи добру будућој заједници о којој говори патријарх. Покајање је једини пут спасења и помирења једне растављене заједнице.

Погрешно је стављати акценат на голу реч борба. Борбу као борбу нико не оспорава. Али против кога и за кога је вођена борба је за нас од великог значаја.

Можда је праведније, да се на принципима праве демократије замени улога емиграције?

Да, сад они којима не одговара повратак изгубљене правде, замене место у емиграцији, уместо изједначавања.