Poštovani g.Đenerale od potpuk.Živana Kneževića 30.decembar 1946.
Poštovani gospodine đenerale,
Primio sam Vaše instrukcije i po njima ću postupati. Moj prijatelj major Jovović pisao mi je i jedno opširno pismo, na koje sam mu odgovorio. Tražio je od nas savete neke i ja sam pokušao da mu ih dam prema najboljoj svojoj savesti. Ako ima nečega gde sam pogrešio i gde se bi ne biste slagali, ja bih vam bio vrlo zahvalan da mi javite pa ću ja to javiti Jovoviću i ispraviti. Dostavljam vam stoga to pismo. Nije potrebno da vam kažem da ja priznajem samo delegate Vrhovne Komande a ne i pojedinih „rasova” i prema tome, ako je tačna vest u Biltenu vojvoda Đujića i Jevđevića (da je on „njihov delegat”) ja to neću priznati ni u kome vidu.
Sa Jovovićem sam i lični prijatelj i njegova čestitost mi daje nade, da ako je što i zaveden od koga, da će se popraviti kad od mene čuje istinu. Ovo vam napominjem da ne biste tačku 5) shvatili kao opasnost po naš zajednički rad. Ja sam navikao, kao i vi, da primam udarce sa svih strana za stvari koje sam baš suprotno uradio i to od svojih prijatelja. Ljudi su neobavešteni, a vreme nije da im damo dokumenta koja bi svrstala nesumnjivo na našu liniju, sve te dobronamerne kritičare.
Dostavljam Vam i pismo koje sam uputio g. Miloševiću i mislim da je to sve što je bilo potrebno da mu se javi. Ako mu što još dopunite u vašim instrukcijama, molim da nas obavestite. Pisao sam i g. Đonoviću, dostavio Memorandum Srba grčkom Kralju i molio ga da naredi svojima tamo da pomaže svesrdno Miloševića, jer ću odavde sve uputiti na saradnju sa njim i preko moga ministarstva ovde i preko grčkog vojnog izaslanika.
Ima dosta znakova da će se Rusi do leta povući iz Evrope i da će sudbina komunističkih režima, možda, biti ista kao i onoga u Persiji. Možda ne bi bilo rđavo spremati polako naše i organizovati se da taj događaj sačekamo spremni. A i onima u zemlji javiti da ostave aktivnu borbu i spremaju narod za čas kad se Rusi povuku. Vi ćete to tamo bolje moći da procenite. Razmišljao sam o slanju ili bar pripremanju oficirskih grupa da se u leto prebace u zemlju. Sutra ću videti sa „starim prijateljem” moje struke po svima pitanjima i dostaviti Vam iscrpan izveštaj. Dosada nisam mogao jer je bio bolestan skoro mesec dana. Čini mi se Grčka kao naročito pogodna za infiltraciju kod nas. I to ću pitanje razmotriti posle razgovora sutrašnjeg, sa grčkim vojnim izaslanikom ovde. Oni imaju najveći interes da Tito ode i na njih ćemo možda moći da se oslonimo dosta. Učiniću sve da tu stvar produbim do krajnjih granica. Radiću dogovorno sa g. F.
Dostavljam Vam i jedan članak g. Fotića za vaš pregled štampe. Što se tiče saradnje D. Cvetkovića i Mačeka i nekakvog sporazuma, o čemu je pisano u Srbobranu, ne znamo ništa tačno. Znamo tačno da Maček želi da Dragiša bude supotpisnik Sporazuma koji Maček želi da potpiše sa Londonskim odborom. Znamo isto tako tačno da Odbor neće da čuje niti će ma šta potpisati sa Dragišom, koji ne znači ništa bez Pavla na Dedinju i vlasti. U članku je spomenuto da je NJ. V. Kralj dao odobrenje na sporazum neki Maček-Cvetković. To je izbačeno iz članka i ja sam ponovo telefonom rekao g. Pepiću da nipošto ne upleće Kralja ni u šta i da izbegne sve što bi išlo na štetu reputacije Kraljeve. Maček „ne zna ko predstavlja Srbe”, ali je spreman da sklopi Sporazum ma sa kojim Srbinom koji će mu dati ono što on hoće. Odbor u Londonu nepriznaje ni Banovinu niti će ulaziti u razgraničenje i zato Maček „ne zna ko predstavlja Srbe”. A naša srpska emigracija i ne sanja koliko pakosti nanosi baš srpskim interesima što i ona „ne zna ko predstavlja Srbe” i time ide na ruku mnogim smutljivcima i manevrima g. Mačeka. Mi ovde priznajemo Odbor u Londonu i radićemo što nam on bude naređivao.
Poštuje Vas i srdačno pozdravlja
Vaš potpukovnik Živan Knežević Vašington, 30. decembar 1946.
