Naredba pov.br.67 za 9.januar 1946.

 

 

POMOĆNIKA NAČELNIKA ŠTABA VRHOVNE KOMANDE KRALJEVSKE JUGOSLOVENSKE VOJSKE

 

21. januara odlazi iz ovog logora na službu prva naša jedinica, koja će biti u sastavu engleske vojske kao pomoćna jedinica sa platom, stanom, hranom i uniformom isto takvom kao i engleski vojnici.

Vojnici te čete imaće veoma važan zadatak. Imaće da izdrže probu: ne samo da izbore puno poverenje sebi, već i da stvore uslove za svu ostalu braću u Italiji u drugim zemljama. Od starešina Englezi traže savršeni takt, tačno poznavanje svog ljudstva, savesnu brigu i svakog momenta savršeno poznavanje gde je koji vojnik na poslu i šta radi.

Od svakoga Englezi traže krajnje poštenje, potpunu sigurnu nacionalnu svest i celog vojnika. U tome smislu svaki će biti stavljen na probu. Svaki će imati prilike da naće namirnice, cigarete, satove, prstenje, crvene petokrake i tome slično. Ako jedinica tu probu izdrži zadobiće posle mesec dana puno poverenje, veće no što uživaju sami Englezi. Pored toga ovo će biti podatak za prelaz na taj statut svih ostalih.

Mnogo Engleza govori naš jezik, a to ne pokazuje. Ovo se izvodi planski da bi se tačno ispitalo naše mišljenje. Zato uvek biti na oprezi u govoru. Uvek isticati našu lojalnost i odanost našim velikim Saveznicima što u istini i jesmo.

Jednom rečju, setimo se reči našeg Čiče: „Svaki Jugosloven u inostranstvu ne sme nikad da zaboravi da predstavlja svoju Otadžbinu. Cela Otadžbina ceni se po postupcima svakoga od nas”.

Konačno, od toga zavisi da li će svaki vojnik posle tolikih muka doći na redovno snabdevanje i platu – stvari koje smo mi skoro i zaboravili.

Posle ovih veoma ozbiljnih napomena, uveren sam da će četa da dostojno reprezentuje Kraljevsku Jugoslovensku vojsku, našeg Vrhovnog komandanta NJ. V. Kralja, našeg Čiču i našu napaćenu Otadžbinu!

Puno sreće, uspeha i srećan put!

S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU!

Po zapovesti načelnika štaba Vrhovne komande, pomoćnik đeneral Damjanović.